Moskva izbjegla ekonomski slom, ali Ruse tek čekaju muke

Šest mjeseci od početka invazije na Ukrajinu, Rusija je zaglavljena u iscrpljujućem ratu kakav nije očekivala, ali ima neočekivanog uspjeha na drugom frontu. Njena privreda, zavisna od nafte, možda jeste u dubokoj recesiji, ali pokazala se daleko otpornijom nego što se očekivalo.đ

"The exodus of Western businesses, and wave after wave of punishing Western sanctions targeting Russia’s vital energy exports and its financial system, are having an impact, but not in the way many had expected," writes Clare Sebastian | Analysishttps://t.co/3r0IYY6F43

— CNN International (@cnni) August 28, 2022

“Vozim se kroz Moskvu i tamo su iste saobraćajne gužve kao i ranije“, rekao je za CNN Andrej Nečajev, ruski ministar ekonomije početkom 1990-tih.

Spremnost Kine i Indije da otkupe rusku naftu pomogla je Moskvi, ali Nečajev i drugi analitičari kažu da je ruska ekonomija počela da pada i da se vjerovatno suočava sa periodom stagnacije kao posljedica zapadnih sankcija.

Na prvi pogled, nije se mnogo toga promijenilo, osim nekoliko praznih izloga u kojima su se nekada nalazili zapadni brendovi koji su otišli iz Rusije nakon što je rat počeo. Za neke Rusi su brzo našli zamjenu, pa se tako ruska verzija Mekdonaldsa zove“Ukusno i tačka“, a Starbaks je dobio zamjenu u vidu brenda „Stars Kofi“, prenosi CNN.

Egzodus zapadnih preduzeća i talas sankcija sa Zapada koje su usmjerene na ruski izvoz energenata i finansijski sistem, imaju uticaj na rusku ekonomiju, ali ne na način na koji su mnogi očekivali. Nečajev, koji je bio ministar u najturbulentnijim ekonomskim vremenima za Rusiju i pomagao njenu tranziciju ka tržišnoj ekonomiji, dio toga pripisuje centralnoj banci.

Na početku rata, rublja je pala na rekordno nizak nivo u odnosu na američki dolar, pošto je Zapad zamrzao polovinu ruskih deviznih rezervi od 600 milijardi dolara. Ali od tada se vratila na najjači nivo u odnosu na američki dolar od 2018. godine. To je uglavnom rezultat agresivne kontrole kapitala i povećavanja kamatnih stopa u proleće, od kojih je većina sada poništena. Centralna banka je takođe revidirala prognozu BDP-a za ovu godinu i sada očekikuje da će se on smanjiti za 4 do 6 odsto.

Pomoglo je i to što je Kremlj imao osam godina da se pripremi, obzirom da je Rusiji prvi paket sankcija uveden još 2014. godine nakon što je Moskva anektirala Krim. Od tada, Rusija je stvorila svoj alternativni sistem plaćanja. Kreirala je kreditnu karticu Mir i sopstveni sistem za obradu transakcija 2017. godine.

Ruski enegetski bum

Dugoročna stabilnost Rusije počiva na njenom energetskom sektoru, koji je i dalje daleko najveći izvor državnih prihoda. Međunarodna agencija za energetiku kaže da su se ruski prihodi od prodaje nafte i gasa Evropi udvostručili između marta i jula ove godine, u poređenju sa prošlim godinama.

Tu je i nafta. Nivo izvoza je zadržan zahvaljujući tome što je Rusija u Aziji pronašla nova tržišta. U periodu između januara i jula ove godine, Kina je povećala uvoz ruske nafte preko mora, ali uz veliki popust – 40 odsto niža cijena u poređenju sa istim periodom prošle godine. Indijski pomorski uvoz iz Rusije porastao je za više od 1.700 odsto u istom periodu. Rusija takođe povećava izvoz gasa u Kinu kroz sibirski gasovod.

Ključno je šta će se dogoditi u epmetbru kada stupa na snagu evropski embargo na rusku naftu, koji predviđa da se zemlje EU odreknu 90 odsto uvoza ruske nafte. Stručnjaci sumnjaju da će potražnja u azijskim zemljama biti dovoljno visoka da sve to apsorbuje. Cijena će igrati ključnu ulogu u tome da li će Rusija moći sebi da priušti da nastavi sa popustima kako bi obezbijedila nova tržišta.

“Sporije sagorijevanje”

Globalna inflacija pomaže energetskom sektoru Rusije, ali šteti „običnim“ Rusima. Slično kao i u ostatku Evrope, Rusi se suočavaju sa povećenim troškovima života.

“Gledajući životni standard, ako ga mjerite realnim prihodima, mi smo nazadovali oko deset godina”, kaže Nečajev.

Ruska vlada troši sredstva kako bi pokušala da se bori protiv toga. U maju je najavljeno da će se povećati penzije i minimalnu platu za 10 odsto. Tehnološke sankcije, poput onih koje utiču na avio-industriju, mogu imati najdublji uticaj na dugoročne ekonomske izglede Rusije, prenosi CNN.

U junu je američka sekretarka za trgovinu Đina Raimondo rekla da je globalni izvoz poluprovodnika u Rusiju pao za 90 odsto od početka rata. To utiče na proizvodnju svega, od automobila do kompjutera.

“Uticaj sankcija će biti više sporije sagorijevanje nego brzi udarac. Rusiju sada čeka potencijalno dug period stagnacije”, navode stručnjaci.

Sa druge strane, Nečajev tvrdi da upravo sada u Rusiji počeo ekonomski pad.