Velika Britanija i politika: Borisu Džonsonu izglasano povjerenje – šta slijedi

Premijer Velike Britanije Boris Džonson osvojio je glasove povjerenja u njegovo vođstvo nad Konzervativnom strankom sa 211 za i 148 glasova protiv.

Tajno glasanje pokrenuto je pošto je najmanje 54 torijevskih poslanika napisalo pismo u kojem navode da više ne podržavaju Džonsona.

Kakav je bio rezultat glasanja o nepovjerenju?

Svih 359 poslanika Konzervativne stranke učestvovalo je u glasanju.

Džonson je dobio 211 glasova podrške, dok je 148 poslanika protiv.

Taj rezultat znači da Džonsona podržava 59 odsto poslanika stranke čiji je lider.

To znači da ima manju podršku od Tereze Mej, koju je podržalo 63 odsto torijevskih poslanika 2018. godine, ali je šest mjeseci kasnije sama podnijela ostavku.

Budući da se glasalo u tajnosti, torijevski poslanici neće morati da se izjašnjavaju kako su glasali, ali će neki ipak odlučiti da to učine.

Među onima koji su imali pravo da učestvuju je i torijevski poslanik kome je saopšteno da mora da se drži podalje od Parlamenta, nakon što je optužen za silovanje i seksualni napad.

Budući da nije bio isključen iz stranke, bilo mu je omogućeno da glasa preko posrednika.

Šta će se desiti sada kada je Džonson pobijedio?

Budući da je preživio glasanje, Džonson može da nastavi da bude lider Konzervativne stranke, a samim tim i premijer.

Prema aktuelnim pravilima, torijevski poslanici neće moći da održe novo glasanje o nepovjerenju narednih godinu dana.

Međutim, spekuliše se da bi neki mogli da pokušaju da promijene ta pravila, kako bi mogli da održe novo glasanje ranije.

Upitan za to, poslanik ser Grejem Brejdi – koji nadgleda taj proces – rekao je: „Tehnički, to je moguće”.

Uprkos tome što je pobijedio na glasanju, Džonsona i dalje čekaju mnogi izazovi.

Još jedni izbori, na kojima se biraju novi poslanici u Vejkfildu, i Tivertonu i Honitonu, održaće se 23. juna.

Oba mjesta prethodno su držali konzervativci i ako ih izgube od opozicionih stranaka, Džonson bi mogao da se nađe pod novim pritiscima.

Šta je glasanje o nepovjerenju i zašto je održano?

Pokušaj poslanika Konzervativne stranke da smijene vlastitog lidera poznat je kao glasanje o nepovjerenju.

Pritisak na premijera pojačao se poslije objavljivanja detalja o zabavama u Dauning stritu koje su prekršile pravila o mjerama protiv kovida.

U izvještaju, koji je sastavila viša državna službenica Sju Grej, navodi se da mnoga okupljanja „nisu smjela da budu dozvoljena”.

To je navelo neke konzervativne poslanike da predaju pisma u kojima pozivaju Džonsona da podnese ostavku.

Prema pravilima unutar stranke, glasanje o nepovjerenju pokreće se ako najmanje 15 odsto torijevskih poslanika napiše pismo ser Grejemu Brejdiju – predsjedavajućem grupe Odbor 1922, koja ih predstavlja.

Šta bi se desilo da je Džonson izgubio?

Da je Džonson izgubio na glasanju o nepovjerenju od njega bi se zahtijevalo da podnese ostavku.

To bi pokrenulo glasanje za lidera Konzervativne stranke čiji bi konačni pobjednik postao premijer.

Kako izgleda glasanje za lidera stranke?

Da bi učestvovali u glasanju za vođu stranke, kandidatima je potrebna podrška osam drugih torijevskih poslanika.

Ako se takmiči više od dva kandidata, torijevski poslanici održavaju niz glasanja sve dok ne ostanu samo dva.

• u prvom krugu, kandidati moraju da osvoje pet odsto glasova da bi ostali u trci (18 poslanika)
• u drugom krugu, moraju da osvoje 10 odsto (36 poslanika)
• u narednim krugovima, kandidat sa najmanje glasova se eliminiše
• Kad ostanu smo dva poslanika. članovi Konzervativne stranke iz svih krajeva zemlje – ne samo poslanici – glasaju za pobjednika.

Ako se povuku svi osim jednog kandidata (kao što se desilo kad je Tereza Mej postala liderka stranke 2016. godine), preostali kandidat postaje lider Konzervativne stranke.