Glavna američka kompanija za transport naftnih derivata, Kolonijal Pajplajn, zatvorila je kompletnu mrežu poslije sajber napada, saopšteno je iz kompanije u petak.
Mrežom naftovoda kompanije Kolonijal, nafta iz američkih rafinerija u Meksičkom zalivu stiže do istočnih i južnih američkih država. Kompanija obavlja transport 2,5 miliona barela benzina, dizela, goriva za mlazne avione i druge derivate kroz 5.500 milja (8.850 kilometara) naftovoda.
Kolonijal Pajplajn transportuje 45 odsto zaliha goriva na istočnoj američkoj obali. Kako je saopšteno, kompanija je zatvorila sisteme u petak, nakon što je saznala za napad.
Još se ne zna kako je tačno izgledao napad, ko ga je izvršio i šta je bio motiv. Portparolka Kolonijal Pajplajna nije odgovorila na pitanje da li je kompanija dobila zahtjev da plati otkup hakerima, što je obično motiv sajber kriminalaca.
Međutim, dva izvora agencije Rojters iz industrije za sajber-bezbjednost navela su da je prilikom napada korišćen zloćudni virus koji zaključava sisteme, a hakeri tada traže od kompanije otkup da bi povratila pristup svojim sistemima.
Kolonijal je angažovao firmu za sajberbezbjednost da istraži napad i kontaktirao federalne agencije. Kompanija nije objavila više detalja niti koliko će dugo naftovodi biti zatvoreni.
“Činjenica da je taj napad kompromitovao sisteme koji kontrolišu infrastrukturu naftovoda znači dvije stvari – ili je napad bio izuzetno sofisticiran ili sistemi nisu bili dobro obezbijeđeni”, izjavio je Majk Čepel, profesor na Mendoza koledžu za biznis pri univerzitetu Notr Dam, koji je ranije radio za američku Nacionalnu bezbjednosnu agenciju (NSA).
“Zatvaranje gasovoda šalje poruku da su ključni elementi naše nacionalne infrastrukture i dalje ranjivi i podložni sajbernapadima”, dodao je.
Cijene dionica benzina i dizela su u petak porasle više od cijena sirove nafte. Dugoročni efekti će zavisiti od toga koliko će dugo naftovodi biti zatvoreni.
Kolnoijal je za vrijeme uragana Harvi, koji je pogodio obalu Meksičkog zaliva 2017, zatvorila svoje gasovode i naftovode, što je dovelo do smanjenih zaliha i rasta cijene benzina u SAD, jer su mnoge rafinerije u zalivu morale da se zatvore. Cijene benzina u regionu Meksičkog zaliva dostigle su najviši nivo u pet godina, a cijene dizela bile su najviše u četiri godine.
