Talibani se predstavljaju kao umjerenija snaga, kako se sve više priča o miru u Avganistanu, obećavajući da će ženama omogućiti njihova prava i dozvoliti im da rade i idu u školu, piše Radio Slobodna Evropa.
Oni su u saopštenju od 5. februara rekli da su posvećeni tome da ženama zagarantuju njihova prava — u okviru islama — i to “na način koji neće kršiti njihova legitimna prava, niti će ugroziti njihovo ljudsko dostojanstvo i avganistanske vrijednosti”.
Ali u istom saopštenju, objavljenom za vrijeme razgovora u Moskvi između predstavnika talibana i avganistanske delegacije koju je predvodio bivši predsjednik Hamid Karzai, talibani su takođe sugerisali da žele ograničiti krhke slobode koje su žene ostvarile nakon što su poslije američke invazije 2011. militanti zbačeni s vlasti, što je dovelo do zabrinutosti među avganistanskim aktivistima za ljudska prava.
Sopštenje je objavljeno nakon što su američki i talibanski zvaničnici, koji su se sreli u Dohi krajem januara, principijelno dogovorili “okvir” za mirovni sporazum čiji je cilj okončanje 17-godišnjeg avganistanskog rata.
‘Nemoral, nepristojnost’
Talibani su vladali Avganistanom od 1996. do 2001., primjenjujući fundamentalističku i brutalnu interpretaciju islama.
Ekstremistička grupa je ozloglašena zbog njihovog tretmana žena i zabranjivanja većini njih da rade ili da idu u školu, kao i bičevanja onih koje prekrše njihova stroga pravila.
U nedavnom saopštenju, talibani su rekli da “smatraju žene graditeljima muslimanskog društva i da su posvećeni svim pravima za žene koja im je dala sveta religija islam”.
Talibani su rekli da je islam ženama dao prava u područjima kao što su “biznis i vlasništvo, nasljeđe, obrazovanje, rad, biranje muža, sigurnost, zdravlje i pravo na dobar život”.
Ali, oni su takođe osudili “takozvane aktiviste za prava žena” koji ohrabruju žene da krše avganistanske običaje.
“Zbog korupcije, sredstva donešena i potrošena u ime ženskih prava su otišla u džepove onih koji uzvikuju parole o pravima žena,” stoji u saopštenju napisanom na engleskom jeziku.
“U ime prava žena, radilo se na nemoralu, nepristojnosti i promociji neislamskih kultura,” napisali su talibani u tom saopštenju.
’Mračne godine diktature’
Saopštenje militanata je izazvalo ljutnju među avganistankim aktivistkinjama za ljudska prava.
Samira Hamidi, jedna od njih, je rekla da saopštenje talibana “potvrđuje zabrinutost žena”.
“Prema njima, mi smo takozvane aktivistkinje” i “mi smo odgovorne zbog lošeg zdravlja, nedostatka obrazovanja i nasillja protiv žena,” napisala je Hamidi 5. februara na Tviteru, dodavši da bi neko trebao podsjetiti militante na njihove “godine mračne diktature”.
“Mnogo smo dobile u posljednjih 18 godina, uprkos problemima, i ne želimo da se vratimo u talibanski period,” izjavila je Favzija Kufi, članica avganistanskog parlamenta i jedna od dviju žena koje su prisustvovale razgovorima u Moskvi.
“Oni treba da uhvate korak sa napretkom jer Avganistan se ne okreće nazad,” dodala je Kufi. “Bilo ko ko želi da se bavi politikom u Avganistanu mora poštovati ljudske slobode, uključujući i prava žena.”
Avganistanski analitičar Ahmad Šudža Džamal je na Tviteru napisao da talibansko saopštenje pokazuje “da se oni protive civiilnom društvu, preziru žene aktivstkinje i žele da ograniče individualne slobode žena”.
“Što je najgore, ne odriču se njihove brutalnosti prema ženama,” kazao je Džamal.
Mnogo žene u Avganistanu strahuju da bi njihova prava koja su uključena u Ustav mogla biti uklonjena u okviru dogovora sa talibanima. Ustav garantuje jednaka prava ženama kao i muškarcima, iako se u praksi žene još uvijek suočavaju sa diskriminacijom.
Ali talibani, u istom saopštenju od 5. februara, zahtjevaju novi ustav na osnovu “islamskih principa, nacionalnih interesa, istorijskog ponosa i socijalne pravde”.
Mekši imidž
Pokušaj talibana da se predstave u mekšem i tolerantnijem svjetlu dešava se u momentu kada mirovni pregovori dobijaju zamah.
Talibani su 30. januara rekli da ne traže “monopol na vlast” u budućoj avganistanskoj adminisraciji, ali traže načine da koegzistiraju sa avganistanskim institucijama, što se smatra njihovom najpomirljivijom izjavom do sada.
U decembru, portparol talibana Zabihulah Mudžahid je izjavio da “ako mir dođe i talibani se vrate, naš povratak neće biti na isti oštar način kao 1996. godine”, što je godina kada su talibani preuzeli kontrolu nad Kabulom.
Mudžahid je rekao da talibani nisu protiv obrazovanja i zaposlenja za žene ali žele zadržati kulturne i vjerske norme.
“Nismo protiv toga da žene rade u vladinim organizacijama ili protiv toga da budu aktivne izvan kuće, ali bili bismo protiv toga da odjeća koju nose žene u stranim kulturama dođe i kod nas,” kazao je Mudžahid.
No, mnogi Avganistanci su i dalje skeptični.
“I dok talibani nisu spremni da razgovaraju sa ženama, nastavljaju da stvaraju zakone za njih,” izjavila Vazma Frog, aktivistkinja za prava žena.
2 0 1 9