Bosna i Hercegovina nije dobila preporuku Evropske komisije da zaslužuje status kandidata za Evropsku uniju, upućene su kritike Srbiji i Crnoj Gori za nedostatke u oblasti vladavine prava i slobode medija, dok su Sjeverna Makedonija i Albanije dobile zeleno svjetlo za kandidatski status za EU, saopšteno je u Briselu.
Evropski komesar nadležan za pitanja proširenja Johanes Han, inače autor izvještaja Evropske komisije, naglasio je da je mišljenje koje je objavila Komisija “sveobuhvatna mapa puta za reforme koje vode demokratiji, vladavini prava, osnovnim pravima i javnoj reformi”.
Ovo mišljenje je, prema Hanu, prekretnica koja pokazuje da je Evropska unija posvećena da podrži BiH u njenim naporima ka EU.
Međutim, u mišljenju Evropske komisija nedostaje jasna preporuka da Savjet EU odobri status kandidata za BiH. Sve što Evropska komisija ukazuje je da Savjet trebati da odluči “o narednim koracima za ovu zemlju”.
U izvještaju se konstatuje da je Bosna i Hercegovina je postigla određeni stepen makroekonomske stabilnosti.
“Međutim, da bi se krenulo ka uspostavljanju funkcionalne tržišne ekonomije, BiH mora posvetiti posebnu pažnju ubrzavanju procedura donošenja odluka i poboljšanju poslovnog okruženja, kao i efikasnosti i transparentnosti javnog sektora, naročito javnih preduzeća”, ističe se u izvještaju EK.
“Zemlja treba da se pozabavi preprekama za pravilno funkcionisanje tržišnih mehanizama, kao što su slaba vladavina prava, birokratizacija, korupcija, dugotrajni i preterano složeni administrativni postupci i velika rascepkanost tržišta zemlje. Kako bi se mogla nositi sa konkurentskim pritiskom i tržišnim snagama unutar Unije, BiH mora posvetiti posebnu pažnju niskom kvalitetu obrazovanja i nedovoljnoj orijentaciji prema potrebama tržišta rada, zatim nedovoljnom razvoju transportne i energetske infrastrukture”, zaključuje u mišjenju o BiH.
S druge strane, Evropska komisija je potvrdila spremnost da se Sjevernoj Makedoniji i Albaniji otvori put za početak pregovora o pristupu EU.
“Mi moramo da ispunimo naša obećanja u trenutku kada zemlje regiona ispune svoj dio obaveza. Ovdje imam u obzir Albaniju i Sjevernu Makedoniju, gdje mi preporučujemo otvaranje pristupnih pregovora”, kazao je Hahn.
Situacija na sjeveru Kosova ostaje poseban izazov, navodi se u godišnjem izvještaju Evropske komisije, uz napomenu da je pravosuđe još “podložno političkom uticaju te da je pravosudna administracija i dalje spora i neefikasna”.
U izvještaju se kaže da je korupcija široko rasprostranjena i da je i dalje vidljiva.
“Kosovo je u ranoj fazi borbe protiv organizovanog kriminala. Međutim, postignut je mali napredak u finalnom oduzimanju imovine i još ima nekoliko finansijskih istraga i konačnih presuda. Potrebne su mjere kako bi se striktno osiguralo da nema političkog uplitanja u operativne aktivnosti organa za sprovođenje zakona i tužilaštva. Situacija na sjeveru Kosova u pogledu organizovanog kriminala i dalje predstavlja izazov za agencije za sprovođenje zakona”, piše u Izvještaju.
Podvlači se i da je postignut napredak u borbi protiv terorizma, posebno u pogledu stvaranja boljih uslova za rehabilitaciju i reintegraciju stranih terorističkih boraca i njihovih porodica.
Osim toga, navedeno je da, kada se govori o dobrosusjedskim odnosima i regionalnoj saradnji, Kosovo je nastavilo da učestvuje u većini regionalnih foruma. Međutim, odluka Kosova da uvede takse od 100 odsto na uvoz iz Srbije i Bosne i Hercegovine potkopala je napore regionalne saradnje.
Što se tiče normalizacije odnosa sa Srbijom, Kosovo je ostalo uključeno u dijalog. Međutim, kosovska vlada treba da povuče takse na uvoz iz Srbije i Bosne i Hercegovine. Kosovo treba da uloži dalje značajne napore kako bi se uspostavilo povoljno okruženje za zaključivanje pravno obavezujućeg sporazuma sa Srbijom. Takav sporazum je hitan i presudan da bi Kosovo i Srbija mogli napredovati na svojim evropskim putevima.
