Hrvatska već godinama radi na ispunjavanju kriterijuma za ulazak u Šengenski prostor. Novi ministar spoljnih poslova Gordan Grlić Radman tvrdi da je njegova zemlja već ispunila sve uslove…
„Ulazak u Šengen sigurno je jedan od naših prioriteta kad govorimo o jačanju unutrašnje i spoljne bezbjednosti. Hrvatska policija i Ministarstvo unutrašnjih poslova zaista su za sve ovo vrijeme odradili veliki posao i imaju pohvale svih zemalja-članica Evropske unije. Hrvatska je trebalo da ispuni osam poglavlja koja se tiču šengenske pravne tekovine i mislim da je zapravo sve pri kraju. Koliko čujemo, nezvanično, i to osmo poglavlje bi trebalo uskoro da bude zaključeno. Moje je mišljenje da bi premijer mogao već početkom jeseni da hrvatskim građanima pošalje jednu lepu vijest“, rekao je Grlić Radman za televiziju N1, ogradivši se da ne može ništa da garantuje jer još nema ništa zvanično. „Ali mi imamo taj osjećaj i ta saznanja da smo mi ispunili sve kriterijume.“
Međutim, ispunjavanje kriterijuma još nije i ulaznica za Šengen, koji je postao veliki kamen spoticanja unutar Evropske unije, a Bugarska i Rumunija već pet godina čekaju u njegovom predvorju, iako su formalno takođe ispunile kriterijume.
Sve je na Savjetu EU
Dojče vele još je prije koju nedjelju Ministarstvu spoljnih poslova i Vladi Hrvatske postavio pitanje vezano za napredak oko ulaska u Šengensku zonu, ali do zaključenja teksta nisu dobili nikakav odgovor. Dobili su ga, ipak, od Evropske komisije, koja je diplomatski odgovorila da bi Hrvatska trebalo da postane članica Šengena čim ispuni sve kriterijume.
„Radimo s Hrvatskom na tome da uspješno dovrši sve Šengenske procjene što prije. Vremenski okvir zavisi od napretka Hrvatske u ispunjavanju postavljenih kriterijuma. Komisija će potom moći da zaključi da li je Hrvatska spremna da se priključi Šengenu, a konačna odluka je na Savjetu EU koji mora da je donese jednoglasno“, odgovorili su iz Komisije.
A upravo je u zelenom svijetlu Savjeta, koje čine šefovi država i vlada članica EU, problem.
Hrvatski poslanici u Evropskom parlamentu, Karlo Resler, Tonino Picula i Dubravka Šuica, za DW su potvrdili da vjeruju da Hrvatska ispunjava tehničke uslove i da bi do kraja mandata Žan Klod Junkerove komisije trebalo da se potvrdi da je ispunila sve kriterijume. Takve su informacije, kažu, i oni dobili direktno iz Komisije. Ali i oni ističu da tada dolazi druga faza, ona politička, kada bi ulazak Hrvatske trebalo da potvrdi Savjet EU.
Brzi ulazak nije realan
Evroposlanica socijaldemokrata (SDP) Biljana Borzan smatra da brzi ulazak Hrvatske u Šengen nije realan, bez obzira na pozitivne signale i izjave. „Ne zaboravimo da smo mi deset godina ulazili u EU i da su čitavo to vrijeme slati pozitivni signali“, kaže Borzanova.
Ona ukazuje na glavni hrvatski problem.
„S obzirom na to da se u posljednje vrijeme ulazak u Šengen usko veže uz nivo korupcije u zemlji, bojim se da Hrvatska nema velike šanse za brzi ulazak u Šengen. Mi ispunjavamo tehničke kriterijume koji se od nas traže, ali ako se zaista bude držalo do toga da se gleda nivo korupcije, koja u Hrvatskoj ne samo da se nije smanjila, već cvjeta, nisam optimistična. Šengen bi nama veoma pomogao kao zemlji, ali bojim se da to u ovom trenutku nije realno, bez obzira na pozitivne signale“, kaže Biljana Borzan.
Veliki problemi sa Šengenom
Slovenačka europoslanica Tanja Fajon iz grupacije socijaldemokrata u prošlom mandatu u Evropskom parlamentu posebno se bavila problemom Šengena, pokušajima njegove reforme i kršenjima koja su uvele brojne zemlje-članice, postavljajući kontrole na unutrašnjim granicama i produžavajući ih bez opravdanog razloga. Tu posebno ističe granicu između Slovenije i Austrije, na kojoj je Austrija postavila kontrole koje već godinama produžava iz unutrašnjepolitičkih razloga. I ona ističe da tehnička strana procesa pristupanja Šengenu nije problem, već da je problem u Savjetu EU.
„Teško je reći kada bi Hrvatska mogla da uđe. Imamo dvije zemlje koje su već odavno ispunile uslove, Rumuniju i Bugarsku, dobile su preporuku Evropske komisije i mi u parlamentu često smo tražili od zemalja EU da prime Bugarsku i Rumuniju u Šengen, ali to se do danas nije dogodilo“, kaže Fajon u razgovoru za DW.
Ona ističe da je u situaciji u kojoj smo danas, korak da zemlje donesu političku odluku da Hrvatska uđe u Šengen – težak.
„Nije to samo zbog Bugarske i Rumunije, već i zbog situacije u kojoj je danas Šengen, u kojoj sve više zemalja želi više suvereniteta na unutrašnjim granicama, pa nismo bili u mogućnosti da do danas usvojimo bilo kakvu ambiciozniju reformu šengenskog prostora i bojim se šta će biti u budućnosti. Postoji previše zemalja koje nisu svjesne šta se događa sa Šengenom, a to je situacija u kojoj šest zemalja nezakonito produžavaju kontrole na unutrašnjim granicama, a trebalo je da budu privremene i one za to više nemaju razloga. Sada smo u nekakvom limbu u kojem zemlje-članice nisu složne šta učiniti sa Šengenom. Postoje dva ideološka tabora, svi žele Šengen, a s druge strane žele više suvereniteta“, kaže Fajonova, koja je u svom mandatu sastavila i izvještaj o Šengenskom prostoru koji je parlament prihvatio, ali stvari se na terenu ne mijenjaju.
Slovenačka blokada?
Jedan od mogućih dodatnih problema u hrvatskom pristupanju Šengenu jeste i moguća blokada Slovenije. Ne bi bilo prvi put da zapadne hrvatske komšije, zbog bilateralnih pitanja, blokiraju hrvatski put prema evropskim integracijama. Neki slovenački ministri jasno su izjavljivali da Šengen direktno vezuju s hrvatskim prihvatanjem arbitražne odluke o razgraničenju između dviju zemalja. Na kraju krajeva, Slovenija je između ostalog navela i Šengen kao razlog za tužbu protiv Hrvatske pred Sudom Evropske unije po tom pitanju.
Neki analitičari ipak vjeruju da bi Slovenija mogla da bude pragmatična po tom pitanju i dozvoli ulazak Hrvatske, jer joj je u interesu da više ne bude spoljna granica Šengenske zone. S njima se slaže i evroposlanica Tanja Fajon koja kaže da je Sloveniji u interesu da Hrvatska što prije uđe u Šengen. „U tom slučaju Slovenija više ne bi bila spoljna granica zone, što bi bilo dobro za nju po pitanju migracija i bezbjednosti“, kaže Fajon. Ipak, ona napominje da prijetnje u tom smislu uvijek postoje, jer „uvijek imamo i neke druge političare koji imaju druge interese“.
