Konačni rezultati popisa u Hrvatskoj: 3,87 miliona stanovnika, značajno pao broj katolika

Hrvatski Državni zavod za statistiku objavio je konačne rezultate Popisa stanovništva, domaćinstavva i stanova u Republici Hrvatskoj 2021. godine o ukupnom stanovništvu prema polu i starosti te etno-kulturalnim obilježjima stanovništva.

Prema Popisu 2021. godine, Republika Hrvatska ima 3.871.833 stanovnika, od čega 1.865.129 muškaraca (48,17 odsto) i 2.006.704 žene (51,83 odsto).

U deset godina skoro pola miliona ljudi manje

U odnosu na Popis 2011. broj stanovnika smanjio se za 413.056 osoba ili 9,64 odsto.

Broj stanovnika Hrvatske pada od 1991. godine, kada je u njoj živjelo 4.784.265 stanovnika, da bi u 2021., taj broj pao na 3.888.529 stanovnika. To znači da je Hrvatska u trideset godina samostalnosti izgubila 18,7 odsto stanovništva. U 2001. godini bilo je 4.437.460 stanovnika, a u 2011. godini 4.284.889. stanovnika, pokazuje DZS-ov pregled popisa stanovništva.

Rezultati Popisa 2021. pokazuju da udio Hrvata u nacionalnoj strukturi stanovništva iznosi 91,63 odsto, Srba 3,20 odsto, Bošnjaka 0,62 odsto, Roma 0,46 odsto, Italijana 0,36 odsto i Albanaca 0,36 odsto, dok je udio ostalih pripadnika nacionalnih manjina pojedinačno manji od 0,30 odsto. Udio osoba koje su se regionalno izjasnile iznosi 0,33 odsto, a osoba koje se nisu željele izjasniti iznosi 0,58 odsto.

Velik pad broja katolika

Prema vjerskoj pripadnosti, katolika je 78,97 odsto, protestanata 0,26 odsto, ostalih hrišćana 4,84 odsto, Jevreja 0,01 odsto, pravoslavaca 3,32 odsto, istočnih religija 0,9 odsto, ostalih religija 0,96 odsto, muslimana 1,32 odsto, agnostika i skeptika 1,68 odsto, osoba koje nisu vjernici i ateista ima 4,71 odsto, dok se 1,72 odsto osoba nije željelo izjasniti na pitanje o vjeri. Nepoznato je 2,14 odsto.

Na prošlom popisu stanovništva 2011. katolika je bilo 86 odsto. Pravoslavaca nešto manje od 4,5 odsto, a muslimana oko 1,5  odsto. Ateistima se izjašnjavalo tek 3,81 odsto stanovništva, a dodatnih 0,76 odsto smatralo se agnosticima. O religiji se nije željelo izjasniti 2,17 odsto građana Hrvatske.

Sveukupno je, dakle, prema najnovijem popisu stanovništva hrišćana ukupno 87,39 odsto, dok ih je 2011. bilo 91,37 odsto. To je pad od 3,98 odsto.

Maternji jezik i državljanstvo

Prema maternjem jeziku, 95,25 odsto osoba izjasnilo se da im je materinji jezik hrvatski, a 1,16 odsto osoba izjasnilo se da im je maternji jezik srpski. Udio osoba s nekim drugim materinjim jezikom pojedinačno je manji od jedan odsto.

Od ukupnog broja stanovnika Republike Hrvatske, njih 99,24 odsto ima hrvatsko državljanstvo, dok je stranih državljana 0,74 odsto ili 28.784.

Najveći pad u Vukovarsko-sremskoj županiji

U svim županijama smanjen je ukupan broj stanovnika te je najveći relativni pad broja stanovnika prisutan u Vukovarsko-sremskoj županiji (20,28 odsto), Sisačko-moslavačkoj županiji (19,04 odsto), Požeško-slavonskoj županiji (17,88 odsto), Brodsko-posavskoj županiji (17,85 odsto) te u Virovitičko-podravskoj županiji (17,05 odsto).

Udio stanovništva u dobi do 14 godina iznosi 14,27 odsto, a udio stanovništva u dobi od 65 i više godina iznosi 22,45 odsto.