Lutovac: Građane Srbije ne interesuju naše razlike

Savez za Srbiju je nužan politički projekat koji su od nas tražili građani, kao alternativu aktuelnom režimu Aleksandra Vučića. Za to nam je potrebna i desničarska opcija na političkoj sceni. Ostavili smo razlike po strani i saglasili se oko najmanjeg zajedničkog sadržaoca. Van toga, niko ne može da iskače, kaže u intervjuu za Radio Slobodna Evropa RSE lider Demokratske stranke, Zoran Lutovac.

Lutovac govori o opozicionom bloku koji je i formalno osnovan na inicijativu bivšeg gradonačelnika Beograda Dragana Đilasa, a čini ga deset partija i pokreta. Uz Demokrate, u Savezu za Srbiju su i Narodna stranka Vuka Jeremića, Levica Srbije Borka Stefanovića, ali i desničarski pokret Dveri, koji zagovara poništavanje Briselskog sporazuma, prekid puta Srbije ka Evropskoj uniji i Rusiju kao glavnog spoljnopolitičkog partnera.

Upravo učešće ovog pokreta, te stav o Kosovu i nepominjanje evropskih integracija u 30 tačaka zajedničkog programa Saveza, pitanja su koja su izazvala najviše polemika i kritika.

“Moramo da shvatimo u kom trenutku i u kojim okolnostima se nalazimo. Savez je nužnost, a ne nečija dobra volja. Sama riječ savez ukazuje na širinu. To znači nešto više od ideološko-programske koalicije. To znači da morate da zahvatite i tu desničarsku opciju na političkoj sceni. A nema velikog izbora. Dveri su te koje nisu pod direktnom ili indirektnom kontrolom postojećeg režima, tako da je to prosto iznuđeno, i rješenje koje se nametalo samo po sebi ako želimo dovoljno respektabilnu snagu koja bi se suprotstavila vladajućem režimu i predstavila se građanima kao alternativa”, navodi Lutovac.

​U programu Saveza nema jasno zacrtanog evropskog puta Srbije. Na pitanje RSE nije li to preveliki ustupak, Lutovac stiče da nema nikakvog ustupka.

“Nijedna od 30 tačaka ne dovodi u pitanje evropske integracije. Nijedna jedina. Svaka od tih tačaka nas približava Evropskoj uniji. Dakle, ono što predstavlja tih 30 tačaka jeste da smo se saglasili oko neke politike. Da smo se dogovorili, ne samo oko nekih velikih, univerzalnih ciljeva, nego i oko onoga oko čega nema razlika da možemo zajednički da nastupamo. To podrazumijeva da će svako od nas zadržati svoj identitet i programsku orijentaciju. Dogovorili smo se šta je najmanji zajednički sadržalac i oko toga nema dileme. Nijedna od tačaka ne dovodi u pitanje programsku orijentaciju DS-a, niti evropske integracije. Naprotiv. Ako ostvarimo ciljeve koje smo zacrtali bićemo znatno bliže EU nego što smo to danas. Kada normalizujemo Srbiju, građani će biti ti koji će odlučiti da li idemo u EU ili ne. I ubijeđen sam i tvrdim da će, kada ostvarimo te ciljeve, građani biti mnogo više raspoloženi nego što su danas da ipak idemo u EU”, kazao je on.

Prema njegovim riječima, pitanje evropskih integracija je proces koji će trajati.

“Savez za Srbiju ima tačno definisane i oročene ciljeve. Ti ciljevi podrazumijevaju da uspostavimo nezavisno sudstvo, slobodne medije, vladavinu prava i slobodne, fer, poštene izbore. Kada dobijemo te izbore Savez sa Srbiju će biti taj koji će formirati prelaznu vladu u kojoj neće biti lideri Saveza. To će biti vlada stručnjaka na čelu sa nestranačkom ličnošću, i ona je dužna da u roku od godinu dana obezbijedi uslove neophodne za slobodne izbore. Na tim slobodnim izborima ćemo ići sa svojim posebnostima. Sa svojim programima. I ako dobijemo podršku građana kao DS, ili sa drugim strankama evropske orijentacije, nastavićemo ubrzano tim putem. Ali svakako je da će Savez za Srbiju doprinijeti ostvarivanju tih univerzalnih ciljeva koji nas znatno približavaju EU”, ističe Lutovac

On je odgovorio i na nagađanja da im je, uprkos usaglašenim tačkama programa, jedini motiv i cilj udruživanja rušenje aktuelne vlasti i predsjednika Srbije Aleksandra Vučića.

“Mnogi građani su htjeli Savez kao jednu respektabilnu političku alternativu ovom režimu i njima je sasvim dovoljno da smo upravo to postavili kao cilj. I nije im bilo potrebno bilo šta drugo. Međutim, mi smo kao odgovorni političari pokušali da nađemo najmanji zajednički sadržalac i da ponudimo građanima još nešto. Savez je taj koji pruža nadu onima koji su apatični, kojima je dosta naših podjela. Oni su nam, i to pokazuje istraživanje javnog mnenja, jasno rekli da žele alternativu ovom režimu. I da ih ne interesuju naše posebnosti, naši sjajni programi, ono po čemu se razlikujemo”, objasnio je Lutovac.

Na pitanje da li su u pravu oni koji kažu da pokušavaju da ruše Vučića na pitanju Kosova, Lutovac odgovara da to nije tačno.

“Ovo je savez za, a ne protiv. Ovo je savez za Srbiju i pitanje odnosa prema Kosovu je jasno definisano. Pod jedan, dijalog sa kosovskim Albancima, pod dva, uvažavanje našeg Ustava, pod tri, uvažavanje međunarodnog prava i pod četiri, shodno ovom prethodnom, NE stolici u Ujedinjenim nacijama”, jasan je Lutovac.

Iz Evropske unije je jasno poručeno da međusobno blokiranje članstva u međunarodnim organizacijama koči evrointegracije.

“DS se zalaže pre svega da mi imamo državu vladavine prava. Ne koči nas odnos sa Prištinom. Koči nas to što nemamo vladavinu prava, što nemamo nezavisno sudstvo, što nemamo normalnu državu”, istile Lutovac.

I odnosi sa Kosovom su jedna od tačaka koja koči.

“A da li bi kočila da imamo normalnu državu? Da li autoritarna vlast može da donosi tako krupne odluke kao što je odluka o statusu Kosova? Imamo autoritarca, vladavinu jednog čovjeka, koji ne pita ni za šta. Ne pita parlament o tome kada razgovara o Kosovu. S druge strane, imate entitet koji želi da postane međunarodno priznata država koji uvažava svoj Ustav i svoj parlament. To vam je faktičko stanje. Mi se zalažemo za rješavanje životnih pitanja odmah. Ako riješimo životna pitanja sa Prištinom, a to podrazumijeva da niko nikoga ne maltretira na granici, da je slobodan protok ljudi, kapitala i robe, niko neće postavljati pitanje što nismo riješili pitanje statusa. Pitanje statusa je pitanje za demokratsku državu, a ne za vladavinu jednog čovjeka”, kazao je on.

Kada poručuje da neće da pitanje Kosova rješavaju “autoritarci”, kaže da misli na Aleksandra Vučića.

“Nažalost, u našem slučaju je to integrisano jedno u drugo. Kod nas je jedan čovjek sistem. To je suština problema što mi nemamo državu. Imamo jednog čovjeka koji odlučuje o svemu. Ne pita nikoga ni za šta. Nije kontrolisan, donosi samostalne odluke. Pri tome mi ne znamo ni o čemu on govori, a kamoli da imamo neku debatu o tome. Postojale su neke fingirane debate, tzv. unutrašnji dijalog koji nema veze sa životom. To pitanje nije razmatrano u Skupštini. Možete da zamislite državu koja ne razmatra tako važno državno pitanje u parlamentu? To pokazuje prirodu ovog režima, prirodu naše države”, ističe Lutovac.

Kosovom se, kaže, bavi još od 90-ih godina i već početkom 90-ih je imao predlog za stvaranje suštinske autonomije za Kosovo.

“To znači da oni koji žive tamo treba da upravljaju sami sobom, a ne da im se nameće administracija odozgo. To je takođe značilo da mi uvažavamo, s jedne strane, državu kao takvu a, s druge strane, naše građane, bez obzira kog su etničkog porijekla. Kada su se promijenile okolnosti, poslije Dejtonskog sporazuma, predložio sam stvaranje dva entiteta po ugledu na Bosnu i Hercegovinu i to u vrijeme kada je dolje bila i srpska administracija i vojska i policija, te kada odnosi još nisu bili narušeni međusobnim sukobom. Prošlo je nakon toga nekoliko godina, dobili smo i OVK (Oslobodilačka vojska Kosova), oružane sukobe, mijenjale su se okolnosti i svaki put smo bili u lošijoj političkoj situaciji”, priča Lutovac.

Onda je bio Đinđićev savjetnik, i tada su, kaže, pokušavali da izađu iz tog začaranog kruga u koji su bili uvučeni.

“S jedne strane, od Srbije se tražilo da ijtaj problem a, s druge strane, kada smo krenuli da ga rješavamo, EU je ta koja je rekla prvo standardi, prvo postanite normalna država, pa ćete da rješavate status. I onda su, iz ne znam kog razloga, izgubili strpljenje i odustali su od svog principa. I sada kada se mi pozivamo na princip koji su oni ustanovili, oni kažu ne, ipak je važnije da se to učini sada. Mislim da je mnogo važnije da uspostavimo normalnu komunikaciju između Beograda i Prištine. Normalan život. A pitanje statusa je pitanje koje se rješava temeljnije, i koje se rješava u demokratskoj državi gdje će parlament o tome da raspravlja. I gdje će građani na javnom servisu moći da čuju razne argumente za i protiv. A ne da pričate da ste za rješavanje problema, a da onda u tabloidima koje kontrolišete dižete tenziju protiv onih sa kojima navodno treba da se dogovorite”, kazao je Lutovac.

Građanima Srbije je, ističe, važno da njihov glas bude uvažavan, da se glasovi broje pošteno, da nema kupovine glasova, da nema malverzacija.

“Da se ono što je stvarna volja pretoči u izborni rezultat. To je ono što ćemo zahtijevati, predlažući razne konkretne mjere. Mislim da je čak potrebno napraviti i promjene u izbornom sistemu koje bi značile bližu vezu između birača i onih koje biraju. U Srbiji je, kao i u mnogim razvijenim državama, došlo do produbljivanja jaza između građana i onih koji treba da ih predstavljaju. Mislim da u prvi plan treba da stavimo ljude, a ne otuđene političke organizacije. To znači da građani mogu da utiču, ne samo na to koja će lista da pobijedi, nego i koji će ljudi na toj listi biti”, ističe Lutovac.

Ukoliko dobije podršku birača, tražiće minimum fer, poštenih izbora.

“Ako takvih ne bude, postoji alternativa da se vrši i vaninstitucionalni pritisak. Ili jedna vrsta opstrukcije izbora, bojkota ili na neki drugi način. Uglavnom, primorati ih da u jednoj fer, poštenoj utakmici pokušaju da ostvare rezultat koji imaju”, zaključio je on.