Vajgl: U izvještaju o napretku ka EU razmatrati i organizovani kriminal

Saradnju susjednih država u oblasti organizovanog kriminala, trebalo bi uključiti u izvještaje o napretku zemalja kanidata za članstvo u EU, izjavio je u intervjuu za RSE poslanik Evropskog parlamenta Ivo Vajgl, član Delegacije za stabilizaciju i pridruživanje Evropske unije i Srbije i izvjestilac liberalnih partija za Srbiju.

Slovenački političar, prvi je evropski zvaničnik koji je otvorio pitanje velikog broja žrtava mafijaških obračuna u Srbiji koje prati izrazito mali broj riješenih slučajeva, pa ističe da, kada se govori o evrointegracijama Srbije, “svjetlo treba usmjeriti i na taj problem”.

U Srbiji je, od početka godine izvršeno 20 ubistava koja imaju odlike mafijaških likvidacija, a među njima je i ubistvo poznatog advokata Dragoslava Ognjanovića. Niti jedno nije riješeno, pokazuje Crna knjiga, zajednička baza podataka žrtava mafijaških ubistava RSE i portala KRIK.

“Čini se da je to veoma ozbiljno pitanje“, rekao je za RSE Vajgl koji je tokom debate pred Komitetom za spoljne poslove Evropskog parlamenta, održanoj 20. juna, po prvi put ukazao na pitanje koje ranije nije pominjano u kontekstu evropskih integracija Srbije.

Vajgl: Redovno se sastajem sa predstavnicima organizacija civilnog društva iz Srbije i ono što mi oni govore veoma se razlikuje od zvanične verzije toga kako vladavina prava funkcioniše u Srbiji. Zbog toga sam na posljednjoj debati pred Komitetom za spoljne poslove Evropskog parlamenta citirao neke podatke koje su prikupile organizacije civilnog društva i niko te podatke nije demantovao.

Radi se o tome da je bilo oko 80 slučajeva tipično mafijaških ubistava u Srbiji u posljednjih nekoliko godina, pet ili šest, a da je samo u oko šest slučajeva neko priveden pravdi. Svi ostali su nestali negdje u pravosudnim kanalima…

Takođe, naravno, jaka je i sumnja da odlaganje i bezvoljnost da se ovi slučajevi istraže imaju veze sa umiješanošću politike, pa možda i visokorangiranih političara u poslove bliske mafiji.

Dakle, to jeste ozbiljno pitanje i mislim da, kada razgovaramo o izvještajima o napretku Srbije i nekih drugih zemalja Zapadnog Balkana, moramo da “usmjerimo svjetlo” i na ovaj problem.

Postoje i drugi problemi koji su takođe povezani sa vladavinom prava i neefikasnošću pravosuđa. Na primjer, slučaj Savamala i drugi, manje poznati slučajevi.

Dakle, da-Srbija mora energičnije da se posveti svojim obavezama kada je u pitanju istraživanje organizovanog kriminala.

RSE: Kako biste, posmatrano u tom kontekstu, ocijenili napredak Srbije u pregovaračkim poglavljima 23 (Pravosuđe i osnovna prava) i 24 (Pravda, sloboda i bezbednost) za pristup EU?

Vajgl: Napretka očigledno ima. Ustanovljene su neke nove institucije koje nadziru vladavinu prava, rad policije i pravosuđa. Ali, više je institucija ustanovljeno nego što su one postigle rezultata. Dakle, mislim da bi trebalo da se fokusiramo više na rezultate i na njihovo praćenje, umjesto da budemo zavedeni brojem institucija.

RSE: Prije narednog pitanja ću ažurirati podatke koje ste maločas naveli i reći da je prema sajtu crnaknjiga.rs (zajedničkoj bazi podataka RSE i portala KRIK) od 2012. godine do danas bilo 88 ubistava izvedenih na način svojstven mafiji. Osam od 88 slučajeva je riješeno u potpunosti, sa pravosnažnim presudama, u šest slučajeva je suđenje u toku, osumnjičeni postoje u 15 slučajeva. U 59 se ne zna baš ništa…

Vajgl: Može li se reći da je situacija sa tolikim brojem ubistava, jedan od primjera onoga što je rečeno u Strategiji proširenja Evropske komisije, da je Srbija među takozvanim “zarobljenim državama”. Moram u tom kontekstu da pomenem i Crnu Goru jer su mnoga od ubistava povezana sa njom.

Nažalost, jugoistočna Evropa i Zapadni Balkan su, generalno, bili i ostali deo Evrope u kome se organizovani kriminal širio preko državnih granica. Postoje sjajne veze između mafijaških organizacija u državama Zapadnog Balkana, uključujući i države koje su članice Evropske Unije. Dakle, te veze su široko rasprostranjene, a pravosuđa su veoma, veoma neefikasna kada te veze istražuju.

Vjerujem da je potrebno više saradnje između policija i specijalnih tužilaštava za organizovani kriminal u različitim državama Zapadnog Balkana, a mislim da mi to propuštamo.

Dakle, kada govorimo o izvještajima o napretku, mislim da bi tu saradnju susjednih država trebalo da “uključimo u sliku” o tome kako pojedinačna zemlja kandidat napreduje u tom pogledu.

RSE: A koliko ozbiljna prepreka na putu Srbije ka EU može postati to (ne)suočavanje sa organizovanim kriminalom?

Vajgl: Naravno da je to ozbiljan problem. To nije nešto što se može jednostavno “skloniti sa strane” i reći da se “stvari odvijaju uobičajeno”. Mislim da je Srbija stekla veliku podršku među važnim evropskim zemljama-uključujući Njemačku i neke druge, u kojima postoji dosta dobre volje koja dolazi i od veza nekih političkih partija.

Dakle, mislim da bi trebalo da bude manje toga (organizovanog kriminala, prim.novin.), a više ozbiljnih, temeljnih istraga i održavanja posvećenosti Srbije tome.

Ponovo, ako se osvrćem na našu posljednju debatu (pred Komitetom za spoljne poslove Evropskog parlamenta, prim.nov.) koja je održana pred ljetnju pauzu, rekao bih da ima mnogo polja u kojima se Srbija nije uskladila sa standardima i vrednostima EU.

RSE: Koja bi to polja bila?

Vajgl: Prije svega medijska slika. Na toj debati sam rekao da imam osećaj, s obzirom da sam i sam nekada bio novinar i da sam i živio u Beogradu, da je pre 30 godina možda bilo više kreativne i slobodne štampe nego što je danas ima u Srbiji.

Drugi problem su manjine. Ponovo, formiraju se institucije za zaštitu manjina, ali kada razgovaram sa predstavnicima romskih organizacija na primjer, kažu mi da postoje institucije, ali da se njihova situacija nije promenila na bolje. Takođe, problemi su i sa nacionalnim manjinama u Vojvodini gdje se vidi očigledan napor države da kontroliše organizacije nacionalnih manjina. Ne želim da ulazim u detalje, ali o tim smo problemima razgovarali nekoliko puta u Evropskom parlamentu, u Komitetu za zaštitu nacionalnih manjina, uz učešće predstavnika nacionalnih manjina iz Srbije i situacija je očigledno zabrinjavajuća.

RSE: Kada se govori o usklađivanju sa standardima EU, šta bi to tačno značilo kada je organizovani kriminal u pitanju?

Vajgl: To znači da svaki oblik u kome se organizovani kriminal pojavljuje mora da bude pod nadzorom, a da počinioci budu privedeni pravdi. To je ono što bi, jednostavno rečeno, značilo poštovanje evropskih standarda i vrijednosti i to je ono što mi tražimo od država kandidata kada se govori o njihovom budućem članstvu.

Naravno, ono o čemu mi sada razgovaramo može zvučati kritički i negativno u smislu budućnosti pristupnih pregovora Srbije za članstvo u EU, ali nije tako. Ka članstvu Srbije postoji pozitivan stav. Ja, kao izvjestilac za liberalne partije podržavam članstvo Srbije u Evropskoj Uniji i drago nam je kada se naprave koraci napred. Ali, naravno, moramo da govorimo i o nekim nedostacima, kao i da budemo jasni i ozbiljni kada govorimo o njihovim posledicama.

RSE: Da li ste dobili nekakvu povratnu informaciju od zvaničnika Srbije nakon što ste pomenuli organizovani kriminal?

Vajgl: To je zapravo veoma interesantno, jer nije bilo baš nikakve reakcije. Nakon što sam otvorio to pitanje tokom parlamentarne debate, nije bilo nikakvog eha. Očigledno je ta kritika bila na mjestu.

Ali, kada govorimo o nekim drugim oblastima, kao što su sloboda medija, nasilje prema novinarima ili prepreke koje se postavljaju pred nezavisne medije, kada im se uskraćuju sredstva i slično, tada uvek dobijamo uvjeravanja da to nije tako, da mediji kritikuju vlast i tako dalje… ja im tada kažem da postoje države u kojima bi političari bili ekstremno srećni kada bi kriticizam medija prema vlasti išao tek onoliko daleko koliko ide u Srbiji.

RSE: A šta biste, u tom smislu, kao član Delegacije za stabilizaciju i pridruživanje Evropske unije i Srbije pri Evropskom parlamentu, poručili zvaničnicima u Srbiji?

Vajgl: Znate, ja im stalno upućujem preporuke i to me, očigledno, ne čini ništa popularnijim u Srbiji. Kada sam nedavno rekao da članstvo Srbije u EU nije pozivnica za besplatan ručak, predsjednik Srbije Aleksandar Vučić me je putem štampe pozvao da dođem u Beograd na besplatan ručak koji će mi on ponuditi.

Možda ću i doći u Beograd i sam platiti svoj ručak, ali sam uvijek sam otvoren za bilo kakvu debatu i otvorenu razmjenu mišljenja i konstruktivan odnos.