Ako ste pozitivni na koronavirus, najveća vjerovatnoća je da se to dogodilo direktnim kontaktom sa zaraženom osobom. Svjetska zdravstvnea organizacija, međutim, ukazuje i na istraživanja kojima su razmatrani i drugi načini prenosa.
Svjetska zdravstvena organizacija objavila je na svom sajtu informacije o prenošenju koronavirusa dobijene iz različitih studija.
Podsjeća da ovaj virus mogu da prenose ne samo oni sa simptomima, već i asimptomatski slučajevi – oni su još opasniji jer često ni ne znaju da su zarazni.
Prenos direktnim kontaktom nije jedini način prenosa koronavirusa.
Prenos kontaktom
Koronavirus može da se prenese direktnim, indirektnim ili bliskim kontaktom (manje od jednog metra razdaljine) sa osobom koja je zaražena, odnosno kapljičnim putem.
To se može desiti kada neko kine, kada se zakašlje, dok govori ili pjeva. U tim situacijama u opasnosti ste od zaražavanja ako kapljice doću do vaših očiju, nosa ili usta.
Prenos vazdušnim putem
Do prenosa putem vazduha može doći kada se kapljice sa koronavirusom povežu sa aerosolima.
To može da se dogodi tokom medicinskih intervencija, tokom kojih se oslobađaju aerosoli, i to u zatvorenom prostoru u kom je ventilacija loša.
Dosad je sprovedeno više različitih istraživanja na ovu temu i tek treba da budu potvrđeni nalazi.
Da je ovakav način prenosa koronavirusa moguć, sugerišu i zaražavanja tokom horskih proba, u restoranima, u fitnes centrima. Ipak, i drugi načini prenosa mogu to da objasne.
Prenos preko kontaminiranih površina
Kapljice koje izbace zaraženi mogu da kontaminiraju i različite površine i predmete.
Te površine mogu biti zarazne od nekoliko sati do nekoliko dana, u zavisnosti od temperature, vlažnosti i tipa površine.
Ako dotaknete te predmete, a potom nos, usta ili oči, možete da se zarazite. Zato treba prati ruke redovno!
Ni ovaj način prenošenja nije stopostotno dokazan, ali je velika vjerovatnoća da se ljudi i na ovaj načn inficiraju.
Prenos preko fekalija
RNK koronavirusa je pronađena i u urinu i fekalijama nekih pacijenata. Ipak, nijedno istraživanje nije pokazalo da se neko na ovaj način zarazio.
Neke studije su prijavile da je pronađen i u krvnoj plazmi i serumu.
Prenos sa trudnice na fetus
Trenutno ne postoje dokazi da zaražena trudnica može koronavirus da prenese na fetus.
Rađena su i istraživanja o prenosu koronavirusa dojenjem. Iako je RNK virusa pronađen u nekim od uzoraka majčinog mlijeka, on nije izolovan. Zbog toga SZO i dalje preporučuje majkama da doje djecu.
Prenos sa životinje na čovjeka
Dosad prikupljeni dokazi pokazuju da je nastanak ovog virusa povezan sa betakoronavirusima koje imaju slijepi miševi, mada se još ne zna kako je od njih došao do ljudi.
Trenutno se istražuje i mogućnost prenosa sa čovjeka na druge sisare, poput pasa i mačaka. Ipak, ostaje nejasno da li životinje predstavljaju opasnosti za ljude.
