Oblije vas znoj, drhtite i nekontrolisano brinete da ćete možda propustiti telefonski poziv zato što ste ostavili mobilni kod kuće?
Nomofobija je jedna od više od 250 poznatih fobija, vrsta teskobe koje su najčešće rezultat nekog ličnog dramatičnog iskustva, potiče od fraze “no mobile” i bolest je koja se širi poput epidemije.
Taj dramatičan događaj pohranjen je u mozgu i neki okidači mogu izazvati i tjelesnu reakciju.
Ljudi koji pate od nomofobije pokazuju fizičke i psihičke simptome kada im mobilni nije pri ruci ili ako pomisle da bi se mogao zbog prazne baterije ugasiti. Počinju da im se tresu ruke, vrti im se u glavi i teško dišu.
Prema jednoj anketi sprovedenoj u Velikoj Britaniji, čak 66 odsto ljudi užasava pomisao na to da bi mogli ostati bez mobilnog. Takođe, 41 odsto korisnika ima dva ili više telefona “za svaki slučaj”, a prosječni korisnik 34 puta na dan provjerava je li mu mobilni pri ruci i radi li.
Simptomi nomofobije mogu biti vrlo neugodni: ubrzan puls, bol u prsima, mučnina, vrtoglavica, drhtavica i otežano disanje, baš kao kod klasičnog napada panike. Ovaj strah češće pogađa žene nego muškarce, ali muškarci su ipak oni koji češće imaju dva ili više telefona.
Od svojih mobilnih najteže se razdvajaju mladi do 24 godine, a stariji su manje vezani za njih.
Kako se nositi s fobijama?
Fobija se klasifikuje kao bolest nakon što se ispuni nekoliko kriterijuma. Na primjer, kada strah dosegne nepodnošljiv ili jedva podnošljiv nivo ili kada fobija ograničava kvalitet života. U tom slučaju osoba bi trebalo da potraži pomoć psihoterapeuta.
Fobije se često liječe kognitivno-bihevioralnom terapijom. Terapeut će s pacijentom pokušati da kreira situaciju koja izaziva teskobu i zatim je analizira i pokaže moguća rješenja.
Terapija se obično kombinuje s odgovarajućom količinom antidepresiva, a vrsta fobije utiče na izbor terapije. Neki ljudi fobiju uspiju da prevladaju sami, ali ako samoterapija ne da rezultate, rad s iskusnim terapeutom najbolji je način da ovaj psihički poremećaj ne postane hroničan.
