Mladi glumac Aleksandar Radojičić, kojeg je publika u regionu upoznala kroz film “Montevideo, Bog te video”, kaže da ne zavidi kolegama. Samo par dana prije Radojičića, o sujeti u glumačkoj branši govorio je njegov kolega Miloš Biković koji je rekao da su sujeta, zavist i ljubomora, demoni sa kojime će se boriti dok je živ. Za razliku od glumca koji karijeru gradi u Rusiji, Radojičić kaže da sa tim nema problema.
“Mediji vole da pišu o tome ko je od nas popularniji i ljepši, ali u mom slučaju, a i u slučaju mojih kolega i prijatelja, rivalstvo ne postoji. Ima dovoljno uloga za sve nas koji dovoljno radimo na sebi i spremni smo da se prihvatimo izazova. Bude mi nekad krivo što nisam dobio neku ulogu, ali mi nikad ne bude krivo što je neko drugi dobio”.
Bikovića i Radojičića smo gledali u “Montevideu”, a ponovo će “dijeliti kadar” u filmu “Balkanska međa”, čija je radnja smještena na Kosovu, krajem devedesetih.
“Film govori o ruskoj tajnoj akciji zauzimanja aerodroma Slatina u Prištini. Igram Albanca koji radi za srpsku policiju na Kosovu, koji je u toj situaciji izdajnik i za jedne i za druge. On bira da bude čovjek i da se bori za pravdu, protiv terora, bez obzira da li je srpski ili albanski. Film je baziran na istinitim događajima i mislim da je sjajna prilika da se u svijetu vide i srpski momci i da se van naših granica čuje druga strana priče”.
Osvrćući se na popularnost koju je stekao dosadašnjim radom, glumac kaže da je došla zasluženo. Radojičić navodi i da mu slikanje za naslovne strane nije donijelo ništa novo, te da je to samo dio posla kojim se bavi.
“Te naslovne strane su došle kao nagrada za posao koji sam odradio, posao za koji sam se školovao i od koga živim. Počeo sam da radim kao glumac na drugoj godini fakulteta, i to je nekako normalno. Ali drugačije je kada vam “slava” dođe preko noći i ne znate kako ste je zaslužili. Ako ste do nje stigli pojavljivanjem u kući gdje vas snimaju 24 časa dnevno, nemate neki kvalitet koji bi vas zadržao u fokusu, onda ste, pretpostavljam, spremni da uradite sve da se ponovo nađete na nekoj naslovnoj. Meni naslovnice nisu bile cilj, težio sam nečem drugom, a naslovnice su došle kao nagrada za taj moj rad”.
