Muzika film i TV

Čekam da se čujemo…za vikend

View this post on Instagram

Sreda, 11. februar 2018. Dragi Glogi, Čitam tvoju poruku od pre neki dan: "Znam da će biti dobro... Pričaćemo... Samo malo da prođe ovo ludilo... Što kažu, Srbi pamte do četvrtka, tako da se čujemo za vikend, a do tada, evo ti par viceva..." Jesenas smo, čekajući prevoz na aerodromu u Bostonu, pravili planove da nešto radimo zajedno. Rekao si "radićemo sigurno ili ovde ili tamo". Onda ti je stigla poruka i poskočio si kao malo dete: "Dobio sam nagradu u Londonu!". Bila je to nagrada za najboljeg glumca prestižnog evropskog festivala. Svi smo, poneti tim osećajem velikog ponosa, odigrali poslednje izvođenje "Hadersfilda". I te noći sam te, kao i na celoj kanadsko-američkoj turneji, gledao na sceni, sa strane, nem od sreće što prisustvujem jednom čudesnom predavanju i davanju sebe glumi kakvo nikada ranije nisam video. Moja nastarija ćerka je godinama imala svog omiljenog i najboljeg glumca. Onda mi je jednog dana bojažljivo izjavila: Tata, ti više nisi moj najbolji glumac!". "Ah, ko je taj što je čedu mome pomutio razum?" - promucah nekog patetičnog Šekspira iz sećanja. "Nebojša Glogovac..." - skrušeno mi priznade. Zagrlih je. "Pa, on je i za mene najbolji glumac" - priznah i ja njoj. Laknulo joj je. I zbog tebe je otputovala iz Čikaga s nama u Boston da ponovo odgleda predstavu. Glogi, od kada sam čuo za tvoju boljku, krenuo sam nešto da pišem za nas. Pa da odigramo... ili ovde ili tamo. I čekam da se čujemo... za vikend. Tvoj Žarko. #zarkolausevic #nebojsaglogovac #hadersfild

A post shared by Žarko Laušević (@zarkolauseviclaus) on

Na današnji dan, tačno godinu dana od kada nas je Nebojša Glogovac napustio mnoge kolege sjećaju se velikog glumca.

Žarko Laušević je na Instagramu tim povodom objavio i kratko pismo upućeno glumcu, koje prenosimo u cjelosti:

“Dragi Glogi

Čitam tvoju poruku od prije neki dan: “Znam da će biti dobro… Pričaćemo… Samo malo da prođe ovo ludilo… Što kažu, Srbi pamte do četvrtka, tako da se čujemo za vikend, a do tada, evo ti par viceva…” Jesenas smo, čekajući prevoz na aerodromu u Bostonu, pravili planove da nešto radimo zajedno. Rekao si “radićemo sigurno ili ovdje ili tamo”. Onda ti je stigla poruka i poskočio si kao malo dijete: “Dobio sam nagradu u Londonu!”. Bila je to nagrada za najboljeg glumca prestižnog evropskog festivala. Svi smo, ponijeti tim osjećajem velikog ponosa, odigrali posljednje izvođenje “Hadersfilda”. I te noći sam te, kao i na cijeloj kanadsko-američkoj turneji, gledao na sceni, sa strane, nijem od sreće što prisustvujem jednom čudesnom predavanju i davanju sebe glumi kakvo nikada ranije nisam vidio.

Moja nastarija ćerka je godinama imala svog omiljenog i najboljeg glumca. Onda mi je jednog dana bojažljivo izjavila:

“Tata, ti više nisi moj najbolji glumac!”.

“Ah, ko je taj što je čedu mome pomutio razum?” – promucah nekog patetičnog Šekspira iz sjećanja.

“Nebojša Glogovac…” – skrušeno mi priznade. Zagrlih je.

“Pa, on je i za mene najbolji glumac” – priznah i ja njoj.

Laknulo joj je. I zbog tebe je otputovala iz Čikaga s nama u Boston da ponovo odgleda predstavu.

Glogi, od kada sam čuo za tvoju boljku, krenuo sam nešto da pišem za nas. Pa da odigramo… ili ovdje ili tamo.

I čekam da se čujemo… za vikend.

Tvoj Žarko”.

Send this to a friend