Proslavljena glumica Danica Maksimović, osvrnula se na sve češće izvještaje svjetskih i domaćih medija na temu seksualno zlostavljanje u šou biznisu.
Danica tvrdi da se i na domaćem terenu takve stvari dešavaju, te da je i sama bila žrtva seksualnog napastvovanja jednog reditelja.
Koliko je profesija kojom se bavite zapravo teška mnogi su saznali tek ovih dana kad se Holivud suočio sa “slučajem Harvi Vajnstajn”. Da li se nešto slično dešava i kod nas?
“Da, i mojim koleginicama i meni. Ali, šta mi vrijedi da pričam o tome. Kao da bi se time neko bavio? Znate li koliko žena pati u svojim porodicama, jer siledžije brzo puštaju iz zatvora i oni nastavljaju da se iživljavaju nad žrtvama”.
Ispostavilo se da je u Holivudu najnormalnije da se kastinzi rade u hotelskim lobijima i sobama, dok se kod nas to, valjda, obavlja u studiju ili kancelariji?
“Dešavalo se da se organizuju i u stanovima. Prisustvovala sam kastingu u potkrovlju kad se od mene i koleginica koje su došle tražilo da se skinemo. Naravno, to sam odbila”.
Vi ste i reditelja otjerali sa seta jer je trebalo da se obnažite? Govorim o filmu “Bal na vodi”.
“Tražila sam da mi se pojasne kadrovi, jer sam vidjela na setu da im je ludilo udarilo u glavu i nisu znali šta će sa sobom. Shvatila sam koliko je sati i insistirala sam da se ispoštuje ugovor, inače neću snimiti kadar. Bila sam izričita. I nisu imali kud. Ali, ja sam takva, borac sam”.
Šta mislite, da li je samo pitanje vremena kada će se i kod nas otvoriti “Pandorina kutija”?
“Ne vjerujem. Mada, da se ne lažemo, kod nas se ni mnogo ozbiljniji zločini ne rješavaju. Ko bi se borio za prava filmskih i pozorišnih radnika?”
Šta biste poručili mlađim koleginicama?
“Isto što i svim ostalim – da ne pristaju na ucjene i kompromise. Posebno to ne trpi umjetnost. Da ostanu principijelni, jer se kvalitet kad-tad primijeti. Ali i da se svakog jutra pogledaju u ogledalu, zapitaju ko su htjeli da budu, a šta su postali. Ja to radim svakog dana”.
FOTO: Nebojša Babić
