Govoreći otvoreno o porocima i estradi, Goran Šepa – Gale Kerber objašnjava kako se droga mahom pripisuje rokerima, a ipak je prisutnija među foklerima.
“Alkohol i drogu vežu za rokenrol, a toga ima i u folku i repu. Alkohol je prisutan svuda, nije vezan samo za muziku. Danas u folkloru imate više ljudi obučenih kao rokeri, a da nemaju veze s rokenrolom. Sve se malo pomiješalo, svako ima tetovažu, stvar izbora. Ne mogu da budem košarkaš. Imam 1,77, volio bih Jokiću da udarim „rampu”, ali ne mogu. Droga je takođe svuda prisutna, uzmi ili ostavi, to je izbor”, počeo je roker za „Republiku”, pa nastavio o tome kako „Kerber”, primjera radi, nikada nije bio u porocima.
“Nešto sitno, ne znam ko nije probao… Nemam pravo da kažem bilo šta jer sam javna ličnost i mogu da utičem, tako da nemam pravo da navijam za Zvezdu ili Partizan, nemam pravo da utičem na ljude. Ja lično konzumiram alkohol, ne stidim se toga, ali u granicama, nisam liječen, sve je stvar izbora. Pitate me šta je s bijelim, mislite na košulju, ja volim crno, droga je stvar izbora, znaš koje su posledice. Nisam u tome”.
Osvrnuvši se na kolege, otkrio je šta privatno voli da sluša.
“Ja sam rođeni Nišlija, tako da cio taj melos meni prija. Volim te ritmove, romsku muziku, Šabana Bajramovića, volim jug i taj temperament, čak i taj govor iako su mi roditelji porijeklom Ličani. Danas ima dosta autorskih bendova, instrumentalista, ali se ne nameću. Rok se gubi jer nismo toliko prisutni u medijima, a rokenrol nije interesantan jer ne radimo ništa čudno, nismo u žutoj štampi, krijemo se, možda jer ne želimo sve da kažemo”, kaže Gale, pa nastavlja o knjizi koja se trenutno piše o rok sastavu koji je osnovao.
“Piše se knjiga o nama, ali nikad neke stvari nećete saznati. Knjigu ne pišem ja, već momak koji nam je radio spot, o nekome ko ima 40 i kusur godina, drugi brak, djecu, a i dalje sanja. To su moji likovi, ja i dalje sanjam u javi, volim da imam drugi svijet. Ne volim svijet u kom živim, zato sam u rokenrolu jer tako bježim od stvarnosti i privlačim sve ljude koji žele isto”, objašnjava, pa nastavlja:
“Rokenrol je moja istina, moje bitisanje, ono što nosiš u sebi. Onaj koji piše roman piše ga već godinu dana, ima najviše problema sa mnom jer je od mene očekivao da ću više da pričam, a ja ne pričam, već sam upro prstom u ljude koje treba da pita jer i ja želim da čujem njih, njihovo mišljenje o bendu koji postoji već 40 godina. Da se razumijemo, niko od tog romana neće zaraditi, već samo više saznati o grupi koja postoji toliko dugo i kakva je naša mašta. To će biti totalno drugačiji pristup u odnosu na sve ostale romane, to će biti bajka o Kerberu i zaista me raduje što će izaći tako nešto”.
“Korona nas je ubila, puno prijatelja mi je nestalo preko noći, mnogo njih bliskih nestali su mi iz života, a trebalo je još puno toga da prođemo zajedno. Čini mi se da je malo zatajila, ali ostavljam stručnjacima da se bave time. Nisam vakser, nisam antivakser, sad čekam šta je sledeće. Čujem da se od majmunskih boginja ljudi penju na drvo. Desiće se nama još mnogo čega, ali rokenrol je spas za sve, sve ostalo će proći”, zaključio je za pomenute medije.
