Debitantski film Ivana Marinovića „Igla ispod praga“, nastao u koprodukciji Crne Gore i Srbije, i dalje punim plućima živi i svoj festivalski život. Mladi reditelj kaže da je “Igla” vratila domaću publiku u bioskope te da njegov film bilježi pozitivne reakcije gdje god da je prikazan.
Kako ti sada izgleda put “Igle ispod praga” od premijernih prikazivanja do danas?
“Do sad je film obišao nekih 20 festivala i dobio šest nagrada, a čeka nas i više ljetnjih festivala na kojima ćemo učestvovati. Za neku veću kinematografiju to bi bio skroman uspjeh, a s obzirom na crnogorske uslovnosti pravljenja i plasmana filma, ja sam više nego zadovoljan”.
Koje su ti najzanimljivije i najdraže tačke na tom putu, od trenutka kad je film stigao pred publiku pa do danas?
“Bilo mi je veoma interesantno da vidim kako reaguje publika kojoj je naš mentalitet potpuno stran, pa su mi tako prikazivanja u Los Anđelesu i na festivalu u Santa Barbari, kao i Viljnusu i Sankt Petersburgu bila posebno zanimljiva. Najdraže mi je to što se pokazalo da film zaista odlično komunicira s publikom gdje god se prikazao iako je priča filma u mnogo čemu veoma lokalna. Žao mi je jedino što nisam uspio da otputujem na festivale u Aziji i Latinskoj Americi gdje je film učestvovao, jer bi susreti s publikom tamo sigurno bili jednako zabavni.
Jedna od apsolutno najdražih stvari u čitavom ovom procesu jeste što su ljudi iz različitih sfera javnog života, čiji sam bio iskren obožavalac od djetinjstva, bili oduševljeni filmom, i nisu krili riječi hvale ni javno ni kroz svoje krugove ljudi i prijatelja. Neke sam upoznao i sprijateljio se s njima. Neka od tih iskustava su mi potpuno nadrealna”.
Budući da mimo univerzalnosti motiva “Igla ispod praga” ponajprije pripada tom podneblju, da li si zadovoljan recepcijom filma u Crnoj Gori?
“Veoma sam zadovoljan, film je imao odličan bioskopski život u Crnoj Gori, i čak su i neke projekcije koje su sa zakašnjenjem pravljene u Kotoru i Tivtu bile dupke pune. Dobijao sam zabavne izvještaje iz Podgorice, kako su neke ‘sijede glave’ prvi put ušle u bioskop zbog mog filma. Kad se starija generacija nakani da ode u bioskop, to je pokazatelj da je film izazvao veliku znatiželju”.
Ekipa filma „Igla ispod praga“ u SarajevuEkipa filma „Igla ispod praga“ u Sarajevu
A šta je priča sama dobila od tog primorskog i crnogorskog konteksta i štimunga?
“Ja bih rekao da je dobila na koloritu i na jednoj vrsti šarma koji se otkriva u tom dijalektu. Taj naš lokalni štimung je autentično mediteranski, i u njemu se krije mnogo ljepote. Ljudima to prija, a meni je kao autoru koristilo da napravim film koji je i pitak za gledaoca, ali koji u sebi sadrži i slojeve i tematiku koja nije nimalo naivna. Neke veoma ozbiljne stvari se mogu ispričati kroz takvu, estetski primamljivu prizmu”.
Da li su Luštica i okolina od prvog trenutka bili prepoznati kao okruženje za priču ovog filma i možeš li da zamisliš “Iglu ispod praga” u nekom drugom geografskom kontekstu?
“Da nije Luštice, ne bi te priče ni bilo, ona je direktan uzrok ovog filma jer je priča počela od anegdote koju su Luštičani prepričavali, a ja sam u samu formu ugradio i niz nekih drugih motiva i slika koje sam kroz djetinjstvo pokupio. Mislim da je drugi geografski kontekst moguć, često sam dobijao takve komentare po festivalima. Ljudi su se posebno u zapletu priče pronalazili, pogotovo u sredinama koje imaju iskustva s tranzicijom”.
Ako nije prerano za takvo pitanje, šta spremaš, na čemu trenutno radiš i hoćeš li u narednom filmu ostati vjeran primorju i Crnoj Gori?
“Trenutno imam ponudu da budem u timu mladih ljudi koji će preuzeti na sebe razvoj Hercegnovskog filmskog festivala. Ovih dana me očekuju sastanci povodom toga, i nadam se da ćemo naći zajednički jezik i strategiju i principe po kojima ćemo to raditi, te da ću ponudu prihvatiti. To je festival koji zbog svojih lokacija ima veliki potencijal i mislim da može da postane jedan od bitnih zamajaca razvoja naše kinematografije. Mimo toga sve se više bavim predavanjem u okviru praške FAMU kao gostujući mentor za režiju, kao i u okviru njihove makedonske ispostave na Ohridu instituta FIOFA. A što se tiče projekata, konačno sam se malo odmorio i od putovanja i festivala, pa mi sazrijevaju ideje za sljedeće projekte. Imam više toga u planovima, zapravo dvije serije i dva filma su mi u glavi, samo odabir projekta zavisi od produkcijske realnosti koja je veoma nezahvalna. U svakom slučaju Boka definitivno ostaje izvor inspiracije”.
