Poznati glumac nagrađen je “Zoranovim brkom” i statuom sa likom Zorana Radmilovića, priznanjem grada Zaječara, ali je, i pored svih počasti, odbio da razgovara s novinarima.
Kao što se i očekivalo, koproducijska predstava “Ko se boji Viridžinije Vulf” (zagrebačkog “Ulisisa” i Beogradskog dramskog pozorišta), u kojoj se pojavio i legendarni Rade Šerbedžija, u ulozi Džordža, prepunila je salu zaječarskog pozorišta “Zoran Radmilović”, a Šerbedžija je predstavu završio sa dva velika zaslužena priznanja: dobio je “Zoranov brk” stručnog žirija i specijalno priznanje grada Zaječara – statuu sa likom Zorana Radmilovića, koju mu je uručio zaječarski gradonačelnik Boško Ničić.
Ova predstava rediteljke Lenke Udovički često je prekidana aplauzima, na kraju i ovacijama, trajala je gotovo tri sata i neprekidno držala pažnju publike. Podjednako ubjedljiva, pored Šerbedžijine, bila je i gluma Katarine Bistrović Darvaš, Milana Marića i Romine Tonković.
Ipak po okončanju predstave domaćini su saopštili novinarima da neće biti uobičajenih izjava aktera upravo završene predstave, što se, inače, uvijek događa. Tako je, rečeno je, odlučio dvostruki laureat Rade Šerbedžija.
Navodno, iznervirali su ga snimatelji (pretežno oni iz publike) koji su, rekao je, ometali njegovu koncentraciju. Novinari su bili zatečeni, nije im bilo prijatno i zbog toga što je Šerbedžija imao neprijatnosti. Ali, da li je moralo baš tako? Čemu poslije svih počasti?
Pravi se važan više nego što jeste.
Jeste mnogo važan. Najveći sa ovih prostora. A svi imamo svoju žutu minutu…