Kada je otišao u SAD, glumac Stefan Kapičić ostavio je za sobom zavidnu pozorištnu i filmsku karijeru. Ipak, ne žali za tim već uživa u uspjesima koje je postigao u Holivudu. Trenutno je aktuelan zbog uloge u blokbasteru “Deadpool 2” u kojem je igrao sa slavnim Kanađaninom Rajanom Rejnoldsom.
“Prije nego sam otišao, snimao sam “Vratiće se rode” i “Čarlston za Ognjenku”, igrao sam sedam naslova u pozorištu i imao predivnu karijeru. Međutim, jednostavno sam se našao u situaciji u kojoj sam mogao da biram da odem i probam nešto novo ili se probudim sa četrdeset godina, koliko ću uskoro napuniti, i pomislim zbog čega nisam iskoristio šansu kada sam mogao”, iskren je Kapičić koji ne žali za tim što je karijeru u Srbiji žrtvovao zarad holivudske.
“Iz današnje pozicije očigledno je da nisam, ali bilo je ovo dvanaest godina ozbiljne borbe, mnoštva audicija i najteže je bilo izdržati sve to. Veoma mi je nedostajala kuća, prijatelji koje ovde imam, komadi koje sam ovde igrao, naš jezik. Jesam od početka radio u Holivudu, snimao sam serije “Unity”, “Numb3rs”, “24”, snimio sam film sa Dru Barimor i Džonom Kasinskim, ali onda je nastupila velika kriza. Uslijedio je štrajk pisaca u Holivudu i tada sam bio na prekretnici. Odlučio sam da se malo više vratim našem regionu, pa sam snimao neke serije u Hrvatskoj, nešto i u Srbiji. Ipak, ideja o holivudskoj karijeri nikada me nije napustila. Uvijek sam išao na audicije odavde i kada se desio prvi dio filma “Dedpul”, to me je trajno vratilo u Ameriku.
Kako vam je pošlo za rukom da ostvarite ovaj uspjeh?
“Radio sam predstavu “Romeo i Julija” s Jagošem Markovićem u Dubrovniku kada mi je stigla ponuda da igram lika s ruskim akcentom koji je pritom pozitivac. Uradio sam 140 “tejkova” da bih odabrao četiri koja ću poslati. Zamolio sam i svoju suprugu Ivanu da mi pomogne u tom teškom odabiru. Stigao sam do četvrtog kruga kada su me pitali kada bih mogao da doletim u Los Anđeles. Otišao sam u taj ogroman studio u kojem su se nalazili Rajan Rejnolds i čitava ekipa. Trebalo je da snimamo četiri sata, ali to se odužilo na devet, što je obično dobar znak. Poslije sedam dana, sjedio sam u kafiću u Beogradu s prijateljem Markom Janketićem, sjećam se da je bilo tri ujutru. On je otišao po cigarete, a meni je zazvonio telefon. Bio je to moj menadžer i rekao mi je da sam dobio ulogu. Sjećam se tog nadrealnog stanja u kojem sam se nalazio sam, usred noći. Sjutradan je za mene počeo jedan novi život”, sjeća se Kapičić.
O Rejnoldsu ima samo riječi hvale.
“Imamo čisto poslovnu komunikaciju. Pošto on živi na suprotnoj obali, u Njujorku, ne stižemo mnogo da se viđamo. Jednostavan je, normalan, veliki šaljivdžija. Visok je kao ja, perfektno je građen, šarmantan i sjećam se da sam imao tremu kada sam ga upoznao. Najveće zvijezde obično su najnormalnije, mada ima i neviđeno bahatih ljudi, koje neću imenovati, i teško je posmatrati kako se ophode prema ljudima”, iskren je Kapičić.
Kaže da je zadovoljan postignutim i da ne bi žalio kada bi prestao da se bavi glumom.
“Čak i kada bih sad prestao da se bavim glumom, ja sam već dovoljno uradio u svojoj karijeri. Znate, predivno su mi se posložile zvijezde. Postoje ljudi koji se podjednako krvavo bore pa opet ne uspiju”, ispričao je Kapičić.
Bravo Stefane, respect !!!
Uspio !?!?? Hahahaha
ne, no si ti