Dragan Marinković Maca je čovjek uz čije ime se slobodno može vezati rečenica možete da me volite, ili ne volite, ali ne i da me ignorišete. Ovaj glumac iz Bosne i Herceovine je poznat po humoru i britkom jeziku. Bio je jedan od prvih glumaca koji se upustio u glumačke i voditeljske projekte komercijalnog tipa, zbog čega su ga mnogi kritikovali. Kasnije su i sami krenuli njegovim stopama. On za to ima objašnjenje, u svom stilu definiše duple standarde svake profesije pa tako i njegove.
“Kolege su se prodale i oskrnavile esnaf. Nude se za male pare i igraju sve i svašta. Udruženi su u neke, ja ih zovem sekcije, jer klanove sačinjavaju ozbiljni ljudi. Ja ne pripadam nijednoj sekciji. Kolega sam, hoću pomoći i preporučiti nekog kolegu, a imam i nekoliko njih koji su mene preporučili i s kojima lijepo radim i sarađujem. To je jako loš esnaf, prodali su se za sitne pare. Da bar nastoje da poskupe svoj rad. Igraju sve i svašta i onda glume da je to nešto i sami sebe lažu. Sami sebe lažu da je to što urade kvalitetno, a daleko je od kvalitetnog. Ima i nešto malo nas ozbiljnih glumaca koji čuvamo esnaf”, kaže poznati Sarajlija.
Na pitanje da li se u regionu može živjeti, Maca kaže:
“Ne znam. Ima kolega koji žive. Zavisi koliki su ti prohtjevi, prihodi i rashodi. Imaš novca onoliko koliko si potrošio. Nažalost, bez tih novčanica ne možemo ništa i to je jedna surova istina. Ne treba biti utopist i misliti da se živi od ljubavi ili ne znam ni ja čega. Moraš raditi, a ja sam otac, sin, suprug i prijatelj. Imam milion nekih velikih i ozbiljnih uloga u životu tako da moram mnogo da radim kako bih ispunio, ne samo materijalne, nego neke lijepe trenutke u životu. A za to ti treba novac. Život je ozbiljna igra i svi imamo ulogu u njemu. Nikad niko ne zna kako ćemo je odigrati, jer nikad ne znamo kraj drame”, naveo je on.
To na, izmedju ostalog, na sebe misli