Muzičar Đorđe Miljenović, poznat i kao Skaj Vikler, objavio je dva albuma “Sam pao, sam se ubio” i “Amove”.
Rekacije publike su pozitivne, kao i medija. Đorđe priznaje da je u nove pjesme preslikao ono što mu se dešavalo “u realnosti”, a nije bilo nimalo lijepo.
Kako ti praviš podjelu ova dva albuma? Šta razdvaja, a šta spaja “Sam pao, sam se ubio” i “Amove”?
“Sasvim je sigurno da nikome nije jasno zašto se to dešava, dva albuma, albumi, poništen koncept, rokenrol u kanalu, i koga zabolje na kraju krajeva za sve to, eto, nije frka, izdam dva albuma, malo. I to bluz. I to kantri. I to rokičanje. I to, nisam dugo snimio ništa da nisam bio opterećen stilom (foliražom i tehnikom), nego baš se dohvatio ukoštac sa supstancom. Te razlike ne mogu, niti treba da imaju važnost kakvu sam osjetio ja u odnosu na bilo koga, važno je da je masovno identifikovano najvažnije – nema bulshita”.
Ko nam danas stavlja amove? I šta su za tebe amovi danas u ovoj zemlji i svijetu?
“Samo to, kome nije jasno neka proba da ne usahne od idiotizma; nema sistema, nema klanova, guštera, iluminata i kojekakvih izgovora! Većina izabere šta hoće, i većina je onda u pravu. Nekolicini koja nije u pravu predlažem da se ne buni i ne plače, evo prvi ja”.
Niko se od muzičara, pa čak ni u svetu, nije pokazao tako dobar u različitim žanrovima. Da li si tu muzičku funkcionalnost otkrivao tokom vremena ili si odavno znao da možeš biti dobar u raznim stilovima?
“Sa tri godine, čini mi se. Znao sam da hoću to. Nedvosmisleno”.
Naslov jednog od dva tvoja nova albuma je “Sam pao, sam se ubio”. Ali ti si pobijedio sve svoje samodestruktivnosti? Ili je ovo o nekom drugom?
“Da, dobar dio tog “Sam pao…” albuma je autobiografski rad, ali ne baš u tolikoj mjeri da nametne slušaocu “moj-život-sje..niji-od-tvog” momenat. Inspirisan jeste mojim zamalo gubitkom života, užasnim idejama da se izvučem iz nekog sra…, a sve je to bio strašan period koji mi je bio neophodan da priznam kakav sam čovjek. Koliko sam loš i koliko sam dobar”.
(Foto: Jovan Ristić)
