Na Balkanu je žena robinja, sluga, žrtva

Hrvatska glumica Jelena Veljača koja se nedavno preselila u Beograd zbog rada na seriji “Pogrešan čovjek” u novom intervjuu otkrila je detalje iz života i stavove koje dosad nije dijelila sa javnošću.

Jelena Veljača je progovorila o životu u Beogradu za bosanskohercegovački portal Klix.ba. Producentkinja kaže da joj život u Beogradu i preseljenje nisu teško pali, a njena ćerka Lena takođe dobro podnosi preseljenja i putovanja.

“Baš mi je neki dan kad smo išle na vikend u Zagreb rekla: “Ja volim da živim u Beogradu, samo želim da baka i Lara (to je njena najbolja prijateljica) isto dođu!” Kao i ja, Lena se veže za ljude. I veseli me što mislim da će tim selidbama postati građanka svijeta, a ne klaustrofobično vezana za samo jednu ulicu ili grad ili državu… Ali, Zagreb mi nedostaje. Ipak je to moj grad. Nedostaje mi HNK, jer živim prekoputa i često smo tamo, nedostaju mi moji omiljeni barovi, ali, najviše mi, kao i Leni, nedostaju naši ljudi i činjenica da su udaljeni samo nekoliko tramvajskih stanica, a ne 442 kilometra”, rekla je Jelena.

Osvrnula se i na problem samohranih majki, budući da se serija “Pogrešan čovjek” bazira na priči o jednoj.

“Srećna majka znači srećno dijete. Međutim, na Balkanu je žena robinja, sluga, žrtva. Slavi se poniznost, a ne shvata se da se time žena uopšte ne slavi, već ponižava. Nije slučajno da je korijen riječi “poniznost i poniženje” isti. Naši jezici reći će vam sve, samo ako ih znate slušati i čitati. U tom je smislu pozicija samohrane majke stravična, jer ne samo da nas države gotovo uopšte ne štite, nego je i društvo sasvim nesenzibilno. Gotovo je sramota biti majka bez muža, dijete bez oca. U zapadnim društvima to je sasvim normalno. Kao što i jeste, u suštini”, zaključila je.