Rasta otkrio šokantne detalje života u Prištini

Stefan Đurić Rasta, popularni reper i trenutno velika tabloidna zvijezda, otkrio je kako je djetinjstvo proveo devedesetih godina na Kosovu. Reper je u tom periodu živio u Prištini, kada politička situacija u tom gradu (i zemlji) nije bila najpogodnija za život.

Kaže da je taj dio života opisao stihovima „A ja sam dole već jednom izgubio sve svojeA to su, kažu mi, posledice rata, I tad su me poslali moji gde, znali su, biće mi mnogo bolje, Zvao sam mamu stalno da pitam kako je tata“.

“Ja sam ta generacija koju je zakačilo svašta, i svašta je bilo na pomolu i baš nije bilo bezbjedno izlaziti iz stana u Prištini gdje smo živeli. Svakako i to je čak mnogo uticalo na formiranje mene kao muzičara danas, jer prosto znam šta je sloboda poslije svega toga, i znam šta znači kada si morao nešto da ostaviš za sobom, a to i dan danas živi u tvom sjećanju i čini tvoj život. To je nešto zbog čega sam ja apolitičan i nikada nisam bio politički angažovan ali to jeste moja biografija. Svaka neka muka i potreba da se do nečega stigne, formira neku dubinu u nečemu pa i u umjetnosti i u svemu”, rekao je Rasta za Vice.

Iako se u njegovim pjesmama, koje sam piše, provlače stihovi o luksuznom životu i provodu, Rasta ne krije da je rastao u porodici koja je skromno živjela.

“Bitna je stavka što nisam rođen bogat jer to me je nekako izgradilo. To je od mene napravilo pravilan sistem vrijednosti i da zaista znam u šta se upuštam, šta treba da čini mene, pogotovu sada kada imam dijete. Sad znam kako treba da razmišlja, čime da se vodi kroz život. Najbitnija stvar od svega je nemati, da bi prosto mogao nešto da stvoriš. I to je glavna nauka, tu se uči smisao života i tu se uče vrijednosti”, kaže reper čiji su roditelji univerzitetski profesori.

“Dijete univerzitetskih radnika mora da dokaže mnogo više, odnosno roditelji koji su univerzitetski profesori imaju mnogo veći strah u vezi toga šta će biti sa djetetom u budućnosti. I prosto to je razumljivo. To su inteligentniji ljudi koji dublje razmišljaju pa je dublja i njihova briga o svemu tome. Ali moja svjesnost da će da se desi sve ovo što se desilo je bila mnogo veća od njihovog straha i prosto, vjerovao sam u to i to se i desilo. Pritom, roditelji su druga generacija koja je u drugom sistemu odrastala. Ja često kažem, to što oni rade je vjerovatno posljednji smislen državni posao koji nekako funkcioniše i dan danas u obrazovanju. Zato je razumljivo da oni na to drugačije gledaju, ali sve je hvala Bogu došlo na svoje”, objasnio je muzičar.