Treći ponedeljak u januaru naziva se “plavim ponedeljkom”. U teoriji se smatra da je ovo doba godine kada je hladno i ljudi se osjećaju slomljeno, jer nisu ispunili obećanja koja su dali sebi u novogodišnjoj noći da će smršati, piti manje alkohola i biti bolji ljudi.
Ali, da li je “plavi ponedeljak” zaista najdepresivniji dan u godini ili samo dobro smišljeni marketinški trik?
Koncept je originalno osmislio psiholog Klif Arnal 2004. godine. On je zapazio da je januar depresivan, kada su ga pozvali da promoviše zimske aktivnosti firme “Ski travel”.
Tada je osmislio “formulu” lošeg raspoloženja.
– Isprva su me pitali da pronađem najbolji dan za planiranje ljetnjeg odmora, ali kada sam počeo da razmišljam o motivima za odmor, prisećajući se onoga što su mi drugi govorili o stresnom menadžmentu ili o radionicama zadovoljstva, svi faktori su vodili ka tome da je treći ponedeljak u januaru depresivan – izjavio je on 2013. godine.
– Ali, nije mnogo od pomoći da samo to iznesete pred ljude – dodao je .
Ipak, to nije spriječilo PR i marketinške firme da manipulišu konceptom i iskoriste ga kao zlatni rudnik tržišta, kapitalizujući činjenicu da se svi osjećaju loše tog dana i da su, samim tim, podložni reklamnim kampanjama.
Samo ove godine, ovaj podatak iskoristile su reklame za suši, pljeskavice, aromaterapiju, kozmetičke preparate i dijetetske proizvode. One nas ubjeđuju da će nam ovi brendovi pomoći da se osjećamo bolje.
Ali, igranje sa terminologijom duševnog zdravlja može imati mnoštvo negativnih posledica.
Doktorka psihologije Džoan Harvi opisuje koncept kao “potpuno besmislen”, naročito što lošem vremenu možemo najviše da zahvalimo na tome što je “plavi ponedeljak” depresivan.
– Da je svijetlo i sunčano, i vi biste se osjećali zadovoljnima – rekla je ona.
Dok Harvijeva ukazuje na to da vrijeme ima uticaj na raspoloženje ljudi, napominje da je skupljanje depresije u jedan dan “senzacionalistički nonsens”.
Stiven Bakli, direktor organizacije Mind, dodaje da reklame sa poigravanjem “plavim ponedeljkom” često banalizuju ono što bi mogao da bude ozbiljan mentalni problem.
– Svaki šesti čovek iskusi depresiju u nekom trenutku života i to može da ostavi strašne posledice na svaki segment života – navodi on.
– Zbog toga ljudi ne spavaju, osećaju se odvojenim od drugih i pomišljaju na samoubistvo – dodaje on.
Bakli tvrdi da iako januar može da bude težak zbog finansijskih trškova i nepoštovanja novogodišnjih odluka, ne može da se izjednači sa kliničkom depresijom.
– Pretpostavkom da će svi biti depresivni istog dana, omalovažavamo one koji sa ovom ozbiljnom bolešću žive svaki dan – ističe on.
