Umjetnik stvorio gužvu u saobraćaju na Gugl mapama uz pomoć kolica punih telefona

Umjetnik Sajmon Vrekert je šetao ulicama Berlina i vukao crvena kolica za sobom. Kuda god da je bio, Gugl mape su pokazivale saobraćajnu gužvu. Ljudi koji su koristili Gugl mape bi vidjeli debelu crvenu liniju koja ukazuje na zagušenje na putu, čak i tamo gdje uopšte nije bilo saobraćaja. Na svih 99 telefona su bile otvorene Gugl mape, stvarajući virtuelnu iluziju da su ulice krcate.

„Prevozeći pametne telefone ulicama bio sam u mogućnosti da stvorim virtuelni saobraćaj zbog kojeg bi kola bila poslata nekom drugom trasom“, rekao je Vrekert Motherboardu u direktnoj poruci na Tviteru.

„Ironično, to može da napravi stvarnu saobraćajnu gužvu na nekom drugom mjestu u gradu”.

Vrekert je rekao da je izveo ovaj performans da bi naveo ljude da razmišljaju o prostoru koji u javnom životu ostavljamo automobilima, i o podacima na koje se svakodnevno oslanjamo.

„Nije li ludo koliko gradskog prostora zauzimaju kola, u poređenju sa time koliko ih koristimo?“, kaže on. „Ovo hakovanje nam pokazuje šta je sve moguće sa ovom tehnologijom i na šta se sve oslanjamo”.

Da bi izveo ovaj trik, Vrekert je iznajmio 99 smartfona, koji su svi Androidi, i za njih je na internetu kupio 99 SIM kartica. Rekao je da je proveo sat ili dva na svakoj lokaciji, šetajući gore-dolje ulicom, da bi generisao saobraćajnu gužvu.

„Moj subjektivan osjećaj je bio da je čak i to kratko vrijeme bilo dovoljno za promjenu situacije u saobraćaju na ulici“, kaže on.

„Mapa nije teritorija već još jedna verzija stvarnosti“, kaže Vrekert, citirajući semantičara Alfreda Korzibskog, jednog od najvećih uticaja Vilijama S. Borouza.

„Podaci se uvijek prenose na ono što bi mogli da predstavljaju. Slike, liste, grafikoni i mape koji predstavljaju te podatke su sve interpretacije, i ne postoji ništa što bi se moglo nazvati neutralnim podacima. Podaci se uvijek prikupljaju u specifične svrhe, kombinacijom ljudi, tehnologije, novca, trgovine i vlasti“.

Mape su sopstvena teritorija, svoja sopstvena objektivan stvarnost, ne samo refleksija stvarnog svijeta, već jedan njegov ogranak. Vrekert nam je svima pokazao kako podaci i mape mogu da utiču na svijet čiji bi nacrt trebalo da budu.

„Mape imaju potencijal kao poluge moći“, kaže on. „One zamjenjuju političku i vojnu moć na način koji predstavlja državne granice između teritorija, i one mogu da ponove, legitimizuju i stvore razlike između klasa i društvenog samorazumijevanja“.

Podaci nisu objektivni i mape i same nisu nepristrasne. Ukazati na to kako podaci mogu da budu hakovani i izmanipulsani je isto kao i istaći da je car go.

„U ovom procesu ističe se činjenica da se veoma fokusiramo na podatke i da smo skloni tome da ih smatramo za objektivne, neambivalentne, i oslobođene od interpretacije“, kaže Vrekert. „Kada to činimo, nastaje sljepilo za procese koje ti podaci generišu i pretpostavke da brojke govore same za sebe. Prostor za dalje interpretacije nam daju i prikupljanje podataka i proces sračunavanja“.

„S toga se na podatke gleda kao na svijet za sebe, i zaboravlja se da brojke predstavljaju samo model stvarnog svijeta“, kaže on.