Profesionalne narikače u Gani zarađuju za život time što odlaze na sahrane i plaču za osoboma koje nisu poznavale, prenosi Bi-Bi-Si.
“Neki ljudi ne znaju da plaču. Neki ljudi, kada izgube bližnje, ne znaju kako da istovremeno pričaju i plaču. Ljudi dolaze po mene da idem na sahrane koje organizuju kako bih plakala umjesto njih”, kaže Ejmi Dokli, koja sebe naziva “izvođačem radova na sahranama” (engl. funeral contractor).
Ona navodi da su ona i žene koje rade posao poput njenog “sve udovice”.
“Nakon što su nam muževi umrli, riješile smo da pomognemo onima koji ne mogu da plaču, da i oni zaplaču. Tako da, ako mi nismo tamo, njima neće dobro proći”, tvrdi Doklijeva.
Ona dodaje da su “neke sahrane velike, a ne normalne”.
“Tako da kada god smo pozvane i dođemo i vidimo kolika je sahrana, na osnovu toga određujemo cijenu. To je normalna stvar. Svi ćemo jednog dana da umremo”, poručila je profesionalna narikača.
Ođe bi udovice zaradile od plača samo tako
I u Crnoj Gori do nedavno su plaćali poznate narikače-tužbalice da ožale pokojnika. Jedna je tužila više no joj je bilo plaćeno, ostala bez glasa pa u sred tužbalice: Imal’ ova kuća soka, može Jupi, može Kokta, ojoj…