Prema tom istraživanju, u novembru 2014. godine, samo 14 odsto građana Crne Gore smatra da odluku o mogućem članstvu u NATO treba donijeti u Skupštini Crne Gore.
Istraživanje je pokazalo da ukupno 57 odsto građana Crne Gore ne žele da država bude dio zapadne vojne alijanse, stalno raste broj onih koji vjeruju da je referendum najbolji način da se donese odluka o potencijalnom članstvu u NATO. Anketa IPSOS-a, koja je sprovedena početkom novembra prošle godine, pokazala je da se za referendum zalaže 84 odsto ispitanika, a 14 odsto podržava donošenje odluke u zakonodavnom domu.
Ista agencija je u martu prošle godine utvrdila da 82 odsto građana podržava referendum, a da 15 odsto smatra da treba odlučivati u parlamentu. To jasno pokazuje da pada broj onih koji misle da je odluka poslanika dovoljna, a da raste broj onih koji vjeruju da jedino narod na referendumu može odlučivati o potencijalnom članstvu Crne Gore u NATO.
Anketari su utvrdili i koliko procenata od onih građana koji su za članstvo u NATO podržava referendum. Tako je saopšteno da čak 68 odsto građana koji su za NATO smatra da odluku o tome treba donijeti na referendumu, dok se 30 odsto zalaže za odluku u Skupštini.
S druge strane, među onima koji su protiv članstva u NATO referendum priželjkuje 94 odsto ispitanika, dok je svega četiri odsto za odluku u parlamentu. Terensko istraživanje IPSOS je sproveo od 1. do 9. novembra 2014. godine na 1.032 ispitanika, u 17 crnogorskih gra- dova.
Iako su iz vladajuće DPS-SDP koalicije u više navrata poručivali da o članstvu u NATO odluku treba donijeti u Skupštini, očigledno je da za tako nešto nemaju podršku ubjedljive većine građana Crne Gore.
Među onima koji se protive NATO integracijama značajno je manje zastupljeno mišljenje da odluku treba donijeti u Skupštini.
Istog mišljenja su bili učesnici u diskusiji koji zagovaraju raspisivanje referenduma kako bi na taj način bili u prilici da iskažu svoje mišljenje. Ipak, prilično su skeptični, i dok jedni zastupaju stav da će referendum biti održan, drugi vjeruju da će se zakon promijeniti kako bi se ta odluka donijela u Skupštini konstatuje se u istraživanju koje je u novembru obavio IPSOS i dostavio ga Vladi, a koje iz izvršne vlasti nijesu objelodanili.
Nacionalni koordinator za NATO Vesko Garčević tvrdi da Vlada nije sakrila istraživanje javnog mnjenja o podršci NATO-u, ističući da je više puta o istraživanju sprovedenom krajem marta i početkom aprila govorio u medijima. Reagujuđi na pisanje „Dana”, Garčević je kazao da je o tom istraživanju javnog mnjenja više puta govorio u medijima.
“I više puta smo isticali kolika je podrška javnosti. Ja sam o tome govorio i u NATO-info centru gdje su bili novinari koji tu informaciju nijesu ni prenijeli, jer su smatrali da postoje informacije koje su tada bile važnije”, rekao je Garčević.
On je naglasio da je, kada je sve ove podatke iznio u NATO-info centru, tu bio prisutan i novinar Dana.
“Vjerovatno su svi smatrali da je to već poznata činjenica, i da o tome ne treba da pišu, Sada ispada kao da mi nešto krijemo”, rekao je nacionalni koordinator za NATO.
Komentarišući navode da rezultati istraživanja nijesu objavljeni jer je podrška ulasku u NATO mala, Garčević je kazao da upravo ove godine podrška nije pala, iako je istraživanje rađeno u periodu kada se desilo NATO bombardovanje.
“Upravo ove godine nismo imali pad u tom periodu, jer je podrška bila na istom nivou kao i kad je sprovedeno istraživanje krajem februara i početkom marta. Ta podrška je i dalje oko 3738 odsto, ona se nije mijenjala i ostala je ista kao u prethodkom istraživanju”, kaže Garčević.
Kazao je da nijesu tačni navodi da je Vlada podržala organizaciju NATO dana sa 20.000 eura.
“NATO dan je organizovao Atlantski savjet, a mi smo samo davali logističku podršku toj manifestaciji i učestvovali u sprovođenju, ali je nijesmo finansijski podržavali”, poručio je Garčević.
