Nakon sporazuma sa SAD, Iran namjerava da ponovo otvori Ormuski moreuz. Njemački Bundesver namjerava da pomogne u uklanjanju pomorskih mina – pod određenim uslovima, piše Dojče vele DW.
Bundesver se priprema za potencijalnu misiju čišćenja mina u Ormuskom moreuzu. Rano u četvrtak ujutru, minolovac „Fulda“ i matični brod „Mozel“ prošli su kroz Suecki kanal, saopštilo je Ministarstvo odbrane u Berlinu. Prethodno su bili raspoređeni u istočnom Mediteranu. Planirano je da ti brodovi u narednih pet do sedam dana pređu Crveno more, prije nego što se zaustave u luci Džibuti. Tamo će se obaviti dalje pripreme za misiju. Na brodovima je oko 140 vojnika.
Njemačke jedinice se „unaprijed pozicioniraju za moguću misiju u Ormuskom moreuzu“, objasnio je njemački ministar odbrane Boris Pistorijus (SPD) u Briselu u četvrtak ujutru. Naglasak je na „moguću“, jer još uvijek nisu ispunjeni svi uslovi – uprkos sporazumu koji je nedavno potpisan između SAD i Irana.
Ključni preduslovi podrazumijevaju „trajni prekid neprijateljstava, osnovu u međunarodnom pravu i mandat Bundestaga“, saopštilo je Ministarstvo odbrane. Njemački parlament mora da odobri svako oružano raspoređivanje Bundesvera u inostranstvu.
Uklanjanje morskih mina jedna je od snaga Bundesvera.
„Imamo mnogo iskustva u tome“, kaže Johanes Peters u intervjuu za DW. Peters je stručnjak za pomorsku bezbjednost na Institutu za bezbjednosnu politiku Univerziteta u Kilu.
„Sjeverno i Baltičko more su dva pomorska regiona u svijetu koja sadrže najveći broj ostataka neeksplodirane municije iz dva svjetska rata.“ Tamo leže milioni različitih predmeta – mine, municija, razne vrste eksploziva.
„A pošto je to naš takoreći ’domaći teren’, mi posjedujemo veliku stručnost, pa i kada je riječ o uklanjanju neeksplodirane municije“, napominje Peters.
Ormuski moreuz kao strateška poluga
Nakon izbijanja rata krajem februara, iranska vojska efikasno je blokirala Ormuski moreuz i navodno postavila morske mine. Blokada je imala ogroman uticaj na globalni transport nafte i tečnog prirodnog gasa. Cijene goriva u Evropi, a i u Njemačkoj takođe su naglo skočile.
Da bi moreuz ponovo postao bezbjedna pomorska trgovačka ruta, neprijateljstva moraju trajno da prestanu, a mine moraju da budu uklonjene. To je, međutim, složen poduhvat: „Pomorske mine izuzetno teško je otkriti“, kaže za DW Nitja Lab, ekspertkinja za pomorsku bezbjednost u londonskom istraživačkom centru Četam haus.
„Postoje različite vrste pomorskih mina: one koje plutaju na površini vode i one usidrene za morsko dno koje plutaju ispod površine i detoniraju se čim otkriju brod u blizini. Postoje zatim i mine koje se postavljaju direktno na morsko dno.“ Čak i kada se mine lociraju, njihovo čišćenje može da traje nedjeljama ili mjesecima, procjenjuje ekspertkinja za bezbjednost Lab.
Pomorske mine – brzo se postave, teško se čiste
„Ne znamo tačan broj mina, niti znamo konkretna područja gdje su možda postavljene. Ima, dakle, mnogo neizvjesnosti“, naglašava Peters, stručnjak za bezbjednost iz Kila. „Za čišćenje mina ne postoji standardna procedura.“ Iako se pomorske mine mogu brzo da se postave, njihovo čišćenje je veoma dugotrajan proces. „Ali upravo za to su i dizajnirani brodovi za otkrivanje mina.“
Brodovi za otkrivanje mina njemačke mornarice dizajnirani su da detektuju pomorske mine, a da ih oni sami ne aktiviraju. Trup tih brodova napravljen je od nemagnetnog čelika. Mnoge mine reaguju na magnetno polje koje generiše čelik – recimo onaj iz trupa broda. Buka propelera ili motora takođe može da izazove detonaciju pomorske mine i shodno tome, brodovi za otkrivanje mina sposobni su da rade u režimu „veoma tihog rada“.
Takođe, bespilotni sistemi (dronovi) kojima su opremljeni brodovi za otkrivanje mina poput „Fulde“, neophodni su za čišćenje mina. Površinski dronovi tipa „Zehund“ simuliraju akustične i magnetne signale velikih brodova, čime pokreću detonacije mina. Podvodni dronovi poput „Zefuksa“ mogu da identifikuju i unište mine. Kada tehnologija dostigne svoje granice, raspoređuju se ronioci za čišćenje mina.
Ključni preduslov za potencijalnu misiju čišćenja mina je saglasnost priobalnih država poput Omana i strana u sukobu. „Iranci se, naravno, moraju složiti“, kaže stručnjak za bezbjednost Johanes Peters sa Univerziteta u Kilu. „Moraju da prihvate da mornarice drugih zemalja pomažu u čišćenju mina u Ormuskom moreuzu.“
Prema riječima francuskog predsjednika Emanuela Makrona, dvadesetak država već je obećalo konkretan doprinos misiji. „Zaista je važno da Njemačka, Francuska i Velika Britanija – pod uslovom da učestvuju – jasno stave do znanja da nisu strane u sukobu i da ne zauzimaju ni stranu SAD, ni stranu Irana“, naglašava ekspertkinja za bezbjednost Nitja Lab iz londonskog trusta mozgova Četam haus. Ona smatra da je poželjno da u misiju učestvuju i mornarice zemalja Zaliva, poput Omana ili Saudijske Arabije.
Pregovori tek počinju
Da li će se pomorska misija zaista održati, zavisi dakle i od toga kako se sprovodi okvirni sporazum između Irana i SAD. On služi kao polazna tačka za pregovore o spornim pitanjima, posebno o iranskom nuklearnom programu. Ti pregovori trebalo bi da dovedu do konačnog sporazuma u roku od 60 dana.
U srijedu je kancelar Fridrih Merc (CDU) ublažio očekivanja u vezi s brzim početkom misije Bundesvera. Rekao je da Bundestag neće razmatrati mandat do posljednje nedjelje zasedanja prije ljetnje pauze. Ta nedjelja počinje 6. jula.
Bez obzira na to, mornarica se već pozicionira. „Spremamo se u svakom slučaju. Kad dođe vrijeme, bićemo spremni“, naglašava ministar odbrane Pistorijus. Ukoliko dođe do raspoređivanja, brodovi bi mogli brzo da budu premješteni u Ormuski moreuz. Do tada, učestvuju u pomorskoj misiji Evropske unije ASPIDES, koja nadzire brodske puteve u Crvenom moru.
