“Jasno smo stavili do znanja da je, u slučaju pronalska rješenja, Velika Britanija spremna da vrati važan dio teritorije Kipru”, rekao je u Nikoziji šef britanske diplomatije Filip Hamond poslije razgovora s kiparskim kolegom Joanisom Kasulidisom.
Hamond je izrazio nadu da bi to povoljno uticalo na privredu ostrva podijeljenog od 1974. godine.
Britanija, bivša kolonijalna sila na Kipru, zadržala je dvije vojne baze, koje su ostale pod britanskim suverenitetom posle nezavisnosti zemlje 1960. godine.
Iz baze kod Limasola, britanska avijacija sprovodi vazdušne napade na položaje sunitskih ekstremista iz Islamske države u Iraku od septembra 2014. godine.
U izjavama poslije sastanka sa kiparskim kolegom tokom zvanične posjete Kipru, na pitanje o budućoj ulozi Londona kao garanta snaga na Kipru, Hamond je naveo da London ne traži bilo kakvu posebnu ulogu, te dodao da će Britanija učiniti sve što može da pomogne u procesu pregovora.
Kiparski ministar spoljnih poslova Joanis Kasulidis rekao je da o pitanju garancija treba da raspravljaju dva lidera kada dođe vrijeme, te da će takođe razgovarati i sa Velikom Britanijom, ukoliko bude bilo potrebno.
“Ta ponuda je i dalje na stolu i nadamo se da će dodati ekonomskim koristima za naselja koja se uključuju i pomoći da se podstakne ekonomski rast na Kipru u budućnosti”, kazao je britanski ministar, navodi agencija AFP.
Junker je istakao da su aktuelni pregovori kiparskih Grka i Turaka ključni trenutak za kiparsku istoriju.
“Morate to da uradite sada, odmah, jer ovo je ogroman izvor mogućnosti i morate da to uradite, svi zajedno, i nećete morati da to uradite sami”, naglasio je on, dodajući da će Evropska unija pratiti cio proces iz dana u dan.
“Ukoliko bude gotovo, novac će biti tamo. Ja ne obećavam novac, ja govorim o budućnosti ove velike zemlje”, rekao je Junker, dodaje agencija AFP.
Junker, koji je juče bio u prvoj posjeti Kipru od stupanja na dužnost predsjednika EK, rekao je da će uložiti “lični napor” da se Kipar opet ujedini.
Pregovori o ujedinjenju se s prekidima vode već decenijama uz pomoć UN.
Dvije strane pokušavaju da se dogovore o ovlašćenjima zajedničke države, povraćaju imovine Grcima u turskom delu, o sudbini nestalih lica, kao i o statusu Turaka koji su se u međuvremenu doselili na ostrvo.
Republika Kipar zahtijeva i da Ankara s njene teritorije povuče okupacione trupe.
