Mlada crnogorska glumica Jelena Đukić u ostvarenju “Grudi” Marije Perović tumači ulogu tinejdžerke Laure.
U razgovoru za Dnevne novine Đukić priča o filmu, koji je proistekao iz istoimene nagrađivane serije, ulozi, kolegama, ali i zašto je bitno u današnje vrijeme snimati što više ovakvih malih-velikih priča.
“Grudi” su film o jednoj generaciji, o četvoro prijatelja kojima se za dva dana oko proslave 20 godina mature život izokrene naopako.
Film nije priča o vanzemaljskim herojima, ističe ona, već o običnim ljudima koji, kako to kaže Fuki u filmu “imaju nadu” i o onima koji su je izgubili, ili se to tako samo čini.
“Naziv je upravo zbog onoga o čemu je i film, zbog kancera, majčinstva, ženstvenosti, tabua, očekivanja i svega onoga što grudi same po sebi predstavljaju. Na mene je najveći utisak ostavio način na koji jedan običan susret prijatelja može da otvori toliko ozbiljne i važne teme koje se eto opet mogu ispričati jako jednostavno, sa puno ljubavi. Toliko ličnog je utkano u ovaj film upravo zbog toga što se ova priča tiče svih nas i pomjera nas sve ponaosob, na kraju svi imamo osjećaj da nijesmo bili samo dio nekog procesa, već da je to naše, da je on dio nas samih”, pojašnjava Đukić.
Njena Laura je tinejdžerka, u onim godinama u kojima svi ličimo po nekoj borbi i buntu protiv svake izgovorene riječi, po 50 puta na dan. Majka i ona imaju jako specifičan odnos, ne razumiju se, ne nalaze način da komuniciraju jednostavno, ali se vole, neizmjerno. Najveći izazov joj je zapravo bio da igra osobu toliko mlađu od sebe.
“Ali što sam više mislila o tome šta ona želi, manje sam se brinula o načinu na koji to sprovodim. Naravno, imala sam divne kolege da mi pomognu i olakšaju. Takođe, bio je jedan jako zanimljiv momenat na samom kastingu, kada sam radila scenu u kojoj sam prepoznala sebe tih godina. Interesantno mi je jer mi je taj momenat bio ključ da je otključam kao lik, ali da je ujedno potpuno odvojim od sebe. Onda kad sam vidjela sebe, kada mi je bila najbliža, onda se potpuno odvojila i postala nešto mimo mene, dobila je život”, kaže glumica.
Istoimena serija, za koju je rediteljka Marija Perović nagrađena u Seulu, nosi potpuno drugačiju energiju od filma, kaže Đukić.
Dokumentarni materijal daje jako specifične okvire seriji, dok dinamika događaja nekako biva jača i potresnija u filmu.
“Često imate osjećaj da gledate potpuno drugačije kadrove i scene zbog načina na koji su montirane. Naknadno snimane scene u Splitu za film nijesu jedini razlog zašto imam osjećaj da je potpuno drugačiji materijal. Mislim da drugačije komuniciraju, a nijesam sigurna da mogu precizno da imenujem uzrok”, priča ona.
U filmu igraju velika glumačka imena regiona kao što su Marija Škaričić, Nada Šargin, Dubravka Drakić, Vojin Ćetković, Peđa Bjelac, Mira Banjac, Bruna Bebić…
A kako objašnjava Đukić, nije bilo teško uklopiti se u “ekipu” kad su u pitanju ovi ljudi, jer te oni “prihvate i čuvaju na jako poseban način”.
“Radila sam ovaj film sa velikim glumcima, koji su u stvari jako jednostavni, skromni i pristupačni. Kad provodite toliko vremena, kao ne setovima, vežete se za ljude, a to je još lakše kad imate ovakvu ekipu. Međutim, ako govorimo o ‘glumačkom uklapanju’, o tome već ne mogu govoriti ja. To bi bolje rekli oni ili rediteljka. Trudila sam se i zadovoljna sam rezultatom, ima stvari koje bih drugačije sad uradila, ali mislim da je to nekakva konstanta u osjećaju kad je u pitanju gluma”, ističe ona.
Pored poznatog glumačkog ansambla izdvojila bi i svog partnera Danila Lončarevića, koji joj je uveliko olakšao posao.
S druge strane, svaki snimajući dan je bio škola za sebe. Naučila je puno o samom snimanju, kadru, igri, pauzama, čekanjima, odnosima, pristupu, balansu između posla i života od svih njih.
“Svi ovi glumci imaju specifičan pristup poslu i glumi generalno, ali ono što sam primijetila je da svi pristupaju projektu kao da im je prvi put. I mislim da je to najvažnija stvar koju sam naučila na ovom snimanju i koju ću se truditi da zapamtim. Kada ste obazrivi, uzbuđeni, srećni i posvećeni kao da je prvi put, onda sve ovo ima smisla”, potvrđuje Đukić.
Od velikog je značaja baviti se potresnim, svakodnevnim, a opet realnim temama u domaćoj kinematografiji, uprkos mnogobrojnim konstatacijama ljudi da u ovim teškim vremenima samo žele da se nasmiju, te da im je “dosta težine”.
“Niti sam sigurna koliko je ova konstatacija tačna, niti koliko imamo prava na nju. Prvo što mi je komedija neodvojiva od ozbiljne percepcije i kritike svijeta u kome živimo, a drugo, nijesam sigurna koliko ne govorimo o stvarima koje su ‘ozbiljne’ jer ih imamo previše u svakodnevnom životu ili se ipak radi o nekoj hrabrosti da govorimo o onom dijelu života kojim ne možemo da upravljamo, a žestoko nas pogađa”, smatra glumica.
Stoga, neophodno je govoriti o “ozbiljnim temama” i emocijama koje one pokreću, bilo da je riječ o filmu, seriji ili nekom drugom mediju.
“Da smo malo otvoreniji prema problemima, shvatili bismo da u njima nijesmo sami i bili bismo manje strogi. Koliko god ignorisali problem, on je tu, a vremenom narasta do tih granica da više ništa ne može da se uradi. Tako je da govorimo o nekom društvenom problemu, ili kanceru uopšte. S druge strane, ne radi se o problemu, nego ljudima koji se sa njim bore. O njima vrijedi pričati. Kao što svaka žena ima pravo da sa sobom radi šta želi (što je parola filma), tako i svaka ima pravo da se njen glas čuje”, poručuje ona.
S obzirom na to da smo malo tržište, nerealno je očekivati ogroman broj filmskih projekata, ali kvalitet je ipak nešto što ne izostaje.
“Češće su prilike koje dobijamo u pozorištu. Kvalitet je međutim neosporan, što će potvrditi nagrade koje sve češće idu u ruke naših filmskih stvaralaca. Smatram da sam imala sreću da počnem sa projektom koji se bavi ovakvom temom i koji je okupio jaku ekipu. Srećna sam jer su se njim potvrdila neka moja očekivanja i vjerovanja vezana za ovaj posao. Ovaj film mi je donio ogromno iskustvo, radost i ljude koje volim. I nije prestao da donosi… Ko zna šta nas tek očekuje…”, kaže talentovana glumica.
Što se tiče narednih projekata u ovoj godini, ističe da nije precizna u dugoročnom planiranju, mada i sumnja da je tako nešto uopšte realno.
“Nastavljam da igram predstave koje još uvijek žive širom Crne Gore. Postoje i neki projekti koji su potencijalni, ali o kojima ne bih govorila dok ne budem sigurna. Sigurna sam da mi slijedi ogroman rad na sebi i svojim ulogama, a ostalo dolazi, a ja sam mirna… I čekam”, zaključuje Đukić.
