Do Pariza će voziti oko 2.100 kilometara, pa još toliko do Barija, kuda će se vratiti za Crnu Goru kako se nadaju do 7. jula.
“Svakodnevno pređemo oko 140 kilometara. Prvu noć smo prespavali kod jednog čovjeka u Dubrovniku koji je bio fenomenalan, sljedeće četiri noći smo bili u auto-kampovima. Budimo se oko 6 sati, sat vremena nam treba dok se spremimo, skupimo šator i krenemo, negdje stanemo da doručkujemo i nastavimo put”, kaže Dino koji se javio iz Austrije za CdM.
“Iako neki ljudi baš ne mogu da shvate kako se to živi na točkovima, mi funkcionišemo odlično, jedemo normalno, tri obroka, voće, pa čak i slatko. Ivan se i zaljubio u Segetu. Upoznali smo dosta ljudi, svi su bili veoma prijatni”, dodaje Dino.
Što se ovih hrabrih momaka tiče, umora nema. Iako je Ivan imao problem sa koljenom, sada je već bolje i nastavljaju svoju avanturu.
“Alpe krećemo da penjemo već sjutra, a imamo nekih 9-10 dana vožnje do Pariza. Želio bih da se zahvalim mojoj rodbini u Sloveniji koji su nas divno dočekali i svima onima koji nas podržavaju i prate. Bicikla slušaju kao najbolja. Sve je fenomenalno. Hrvatska i Slovenija su prelijepe zemlje, ostvarili smo kontakte sa dosta ljudi u kampovima”, dodaje Ramujkić.
Iako petnaest kila težak osamnaestobrzinac nije prilagođen za tako dug put, ovo momci imaju jaku volju i želju da istraju u onome što su započeli. U dva kofera stalo je 15 kilograma prtljaga, a kako Dino dodaje, od kuće mu uvijek još nešto dodatno spreme.
Cijela priča o biciklizmu, za Dina je počela 22. aprila 2012. na Dan planete. Tog dana je sa grupom biciklista poslije kruga kroz grad pošao do vozi do Spuža i nazad. Mnogi od njih koji su vozili do Spuža i nazad vidjeli su da to nije naporno kako su možda zamišljali, i da uz to predstavlja pravo uživanje.
Dina je na put ispratila majka.
“Majka je samo rekla da se javljam redovno kako ne bi poluđela”, dodaje Dino.
Nama samo preostaje da ovim hrabrim momcima poželimo srećan put!
