U CANU je 17. februara održan okrugli sto posvećen položaju i izučavanju informatike u obrazovnom sistemu Crne Gore na kom su predstavljeni su rezultati istraživanja o nastavi informatike u gimnazijama, koje je napravljeno u okviru projekta “Prirodne nauke, matematika i informatika u obrazovnom sistemu Crne Gore”, kao i analiza planova i programa iz informatike u osnovnim i srednjim školama.
Informatika je poseban predmet u šestom razredu sa fondom od dva časa nedjeljno. Pored ovog obaveznog predmeta, u osnovnim školama nude se za izučavanje i četiri izborna predmeta: Računarska obrada i dizajn teksta, Izrada grafike i obrada slike i fotografije, Izrada multimedijalnih slajd prezentacija i Uvod u programiranje.
U gimnazijama pored predmeta Informatika u prvom razredu, ponuđeni su izborni predmeti Poslovna informatika, Računarske i veb prezentacije za učenike drugog i trećeg razreda, koji su relativno popularni, i Algoritmi i programiranje za učenike trećeg i četvrtog razreda, koji se nudi u paketu sa drugim izbornim predmetom i praktično se ne realizuje.
Upitnik iz informatike popunjavao je 941 učenik prvog razreda gimnazije, od kojih je 38,9 odsto njih imalo ocjenu pez iz informatike na polugodištu. Od devet ponuđenih predmeta koji se izučavaju u svim razredima iz kojih su učenici anketirani, učenici su kao najinteresantnije izdvojili strani jezik, pa Biologiju i Geografiju, a kao najmanje interesantne Hemiju, Fiziku, pa Informatiku.
“Njih 15,6 odsto se izjasnilo da im je najčešće dosadno na časovima informatike dok je svaki peti učenik odgovorio da se osjeća opušteno. Dosada je vjerovatno posljedica toga što dobijaju malo zadataka koji se odnose na situacije iz svakodnevnog života (više od 65 odsto se izjašnjava nikad ili rijetko kad). Nastavnici smatraju da im je veoma važno da učenici mogu primjenjivati to što nauče iz njihovog predmeta, dok učenici kažu da nastavnici vrlo rijetko povezuju sadržaje sa svakodnevnim iskustvima, iako je to jedan od važnijih opštih ciljeva predmeta”, saopšteno je iz CANU.
Polovina učenika kaže da nema grupnog rada na časovima i da svi dobijaju iste zadatke, bez obzira na sposobnosti. Dodatna literatura i stručni časopisi se ne koriste, kaže većina učenika.
“Ipak, skoro svaki drugi učenik bi volio da ima više časova informatike, sa čim se slažu i roditelji i profesori i uprave škola (83 odsto anketiranih) jer smatraju da je informatika važna za nastavak obrazovanja (65 odsto anketiranih roditelja)”, navedeno je u saopštenju.
Kad su u pitanju udžbenici, većina učenika smatra da su lekcije iz informatike nezanimljive, preopširne, dosadne i da nikada ne prelistavaju udžbenik ako im nije nešto zadato jer im nije od pomoći prilikom rješavanja svakodnevnih problema.
Nastavnici smatraju da bi udžbenici trebalo u većoj mjeri da budu usklađeni sa ciljevima programa, da podstiču kritičko mišljenje i samostalno učenje i da bi se postigao bolji odnos teorijskih i praktičnih znanja.
Mišljenja nastavnika o odnosu obima programa i broja časova su podijeljena. Većina nastavnika ima negativan stav po ovom pitanju, odnosno smatraju da broj časova nije adekvatan za predviđeni obim programa, kao i uslovi za realizaciju.
“Za unapređenje stanja potrebno je: hitno početi sa obnavljanjem školske računarske infrastrukture (4.000–5.000 računara), sa dodatnom obukom nastavnika (54,7 odsto anketiranih iz uprava škola smatra da je stručna osposobljenost nastavnika informatike slaba ili veoma slaba) i inoviranjem nastavnih planova sa povećanjem broja časova što podržavaju učenici, nastavnici i roditelji. Razmotriti i mogućnost inkorporacije informatičkih sadržaja u ostale predmetne programe”, predlažu u CANU.
