Kako se navodi, dosadašnja primjena Zakona o tajnosti podataka, osobito od državne uprave – Vlade i resornih ministarstava, nailazila je na brojna osporavanja i predstavljala je loš primjer upravne prakse, prenosi Mina.
Često su podaci, dodaje se, označavani tajnim i ako je to bilo u direktnoj suprotnosti sa pravom javnosti da bude informisana.
„Zbog ovakvog odnosa učestale su otvorene sumnje da se iza zakonskog stanovišta „značajnije od interesa za slobodnim pristupom informacijama“ zapravo kriju brojni službeni propusti i zloupotrebe javnih ovlašćenja“, kaže se u saopštenju.
Iz Vujovićevog kabineta navode da postupak određivanja stepena tajnosti od ovlašćenog lica do sada nije u potpunosti bio jasan i upotrebom novog koncepta elektronske uprave taj postupak bi postao transparentniji.
Buduća Vlade Crne Gore, kako je saopšteno, u svom novom elektronskom upravljanju treba da ujednači praksu određivanja stepena tajnosti i ustanovi preglednu evidenciju o tajnim podacima.
„Svi organi državne uprave na svojim elektronskim prezentacijama moraju imati zaseban segment na kome će biti istaknute informacije o pripremnim radnjama o stvaranju podataka kojima će biti određen stepen tajnosti, objavljena rješenja kojima se određeni podatak označava tajnim ili kojim se ukida, odnosno mijenja oznaka tajnosti“, kaže se u saopštenju.
Kako je poručeno iz kabineta Vujovića, razlozi za tajnost podataka i rokovi u kojima oni važe svim zaintersovanim licima moraju biti lako dostupni i primjereno objašnjeni.
