Pavel Ričlinski, direktor za region Centralne i Istočne Evrope u kompaniji Mastercard, koji je prošle nedelje bio u posjeti Crnoj Gori, govorio je za portal CdM o načinu na koji digitalne tehnologije mijenjaju naš svakodnevni život i kako Mastercard može pomoći da javni sektor postane efikasniji.
1. Privreda Crne Gore se u velikoj mjeri temelji na turizmu, jednom od sektora koje je pandemija najviše pogodila. Kako kompanije poput Mastercard mogu pomoći takvim privredama da postignu dalji rast i mogu li javno-privatna partnerstva biti korisna na tom putu?
Tako je, turizam je na globalnom nivou jedna od privrednih grana koje su najviše pogođene pandemijom – naša Studija o oporavku koju smo objavili početkom godine pokazala je da je globalna avio-industrija pretrpjela gubitak od 352 milijarde dolara tokom 2020. godine, što je tu privrednu granu vratilo 15 godina unazad. Prema podacima crnogorskog Ministarstva ekonomskog razvoja, pandemija je dovela do pada privredne aktivnosti od 86 odsto što je prilično ozbiljna situacija za bilo koju privredu, ali je ujedno i pozicija koja pospješuje brže usvajanje tehnologija upravo zbog njihove kompatibilnosti sa mogućnostima i zahtjevima koje nameće moderno doba.
Daću vam primjer vezan za turizam. Kada razmatramo opcije gde da putujemo, mi ćemo kao turisti vjerovatno sve pretraživati na internetu, od ponuda turističkih agencija do opcija dostupnih na Booking.com, od iskustava i savjeta drugih ljudi do rentakar agencija ili ćemo raditi pretragu po lokaciji na Instagramu. Tokom svih ovih pretraga, ostavljamo digitalne tragove koji su vrijedan alat za poboljšanje turističke ponude. Ovo je suština naše platforme Tourism Insight koju smo stavili na raspolaganje Ministarstvu održivog razvoja i turizma Crne Gore u oktobru 2020. godine, čime se Crna Gora svrstala među retke zemlje u Evropi koja raspolaže ovom platformom. Platforma analizira podatke koje sam pomenuo, kao i zbirne, anonimizovane podatke o potrošnji turista na mestima koja posjećuju i kao takva pomaže donosiocima odluka da bolje razumiju kako turisti biraju gdje će ići, šta očekuju, gdje troše novac i shodno tome prilagode ponudu, oglašavanje i sve što je dodatno potrebno kako bi te turiste zaista doveli do svojih destinacija.
Moramo imati na umu da se u današnje vrijeme korišćenje tehnologije ne svodi samo na praktičnost. Živeti digitalno znači učestvovati u inkluzivnoj i održivoj ekonomiji koja funkcioniše podjednako i za vas i mene i za sve ljude na svijetu. Izgradnja takve ekonomije je moguća samo putem javno-privatnog partnerstva kao mehanizma koji osigurava da se najsavremenije tehnologije i rešenja koja najčešće razvija privatni sektor mogu lakše proširiti na šire tržište. Sarađujemo sa vladama širom svijeta na projektima koji finansijske tokove čine transparentnijim, koji olakšavaju dijalog između građana i vlade putem usluga e-Uprave ili izgradnjom digitalnih identiteta i koji pomažu da milioni ljudi budu vidljivi i uključeni. Javno-privatna partnerstva su način da se osigura da tehnologije koje gradimo i politike koje donosimo mogu da podrže veći broj ljudi, uklone digitalne barijere u trgovini, pa čak i zaštite životnu sredinu. Privatni sektor i kompanije kakva je Mastercard su važni partneri u ovom procesu.
2. S obzirom na to da je Crna Gora tržište na kojem se najviše koristi gotovina kao sredstvo plaćanja, da li nam je potrebna dodatna edukacija o upotrebi savremenih tehnologija? Kakvu ulogu u tome igra Mastercard?
S jedne strane, tačno je da je udio gotovine i dalje masivan, ali sa druge strane, postoje pozitivni pokazatelji da sve češće okrećemo bezgotovinskim, elektronskim plaćanjima. Na primer, studija MasterIndex 2021. pokazuje da će pri plaćanju računa manje vrijednosti, onih do 40 eura, 45 odsto ispitanika najverovatnije platiti prislanjanjem svoje kartice i telefona, što beskontaktno plaćanje čini najčešćim platnim izborom. Povećava se i broj banaka koje izdaju mobilne novčanike za iOS i Android operativne sisteme, a tokom pandemije je takođe zabeležen i porast od 33 odsto u broju novih korisnika e -trgovine, pa se u tom kontekstu čini da će budućnost plaćanja biti manje orijentisana na gotovinu, a više na digitalne načine plaćanja.
Edukacija je svakako način da se na tom putu podrže građani, trgovci, poslovne i institucionalne zajednice. Možemo govoriti o tome kako tehnologije pružaju pogodnosti svima ili povećavaju otpornost i održivost tržišta, ali samo onda kada učesnici na tržištu budu razumeli način na koji tehnologije i konkretna rešenja funkcionišu, tada će biti voljni da ih isprobaju, i od tog trenutka, kroz praktično korišćenje tehnologija će se izgraditi navika i povećaće se svakodnevna upotreba savremenih tehnoloških rešenja.
3. Koliko je važno učiniti finansijske tokove transparentnijim i da li elektronsko i digitalno plaćanje pomažu u ovom procesu?
Kada su transparentni, finansijski tokovi se mogu pratiti i to pruža vrijednost za sve. Obično se fokusiramo na vrijednost koju to ima za državu, što znači manji rizik od sive ekonomije i manje budžetskih gubitaka, ali to je vrijednost za sve, jer što je veći budžet, veća su ulaganja u zdravstvo, puteve, škole i obrazovanje i veća je vjerovatnoća da će plate i penzije u javnom sektoru moći da rastu. Preduzeća sa transparentnim procesima ispunjavaju uslove za kredite ukoliko su im oni potrebni za proširenje poslovanja, a što im je veći udio elektronskih plaćanja, to su im manji operativni rizici i napori koje svakodnevno ulažu. Ovo je primjer zašto komunalna preduzeća sve više prelaze na elektronska plaćanja, kao što je i slučaj u Crnoj Gori.
Platne kartice i digitalne tehnologije praktično su sinonim za transparentnost, jednostavno zato što svako plaćanje karticom uključuje nekoliko strana i potrebno dokumentovanje, tako da nema apsolutno nikakvog rizika od skrivanja bilo koje transakcije s karticom. Tehnička komponenta takvih plaćanja čini ih univerzalno primenjivim i jednostavnim za upotrebu, a uz robusnu sigurnosnu mrežu za obradu, postoji faktor sigurnosti za sve učesnike na tržištu, pa je logično da su one najbolji izbor za povećanje transparentnosti finansijskih tokova. Naravno, potrošač uvijek treba da ima slobodu izbora u pogledu načina plaćanja koji koristi, pa to ponekad može biti gotovina, a ponekad kartice, ali digitalni trendovi sve više podstiču potrošače u pravcu plaćanja u realnom vremenu, mobilnih novčanika, peer2peer transfera i, u jednom trenutku kriptovaluta. Takođe treba imati na umu da će otvoreno bankarstvo, kao efikasna direktiva za EU, na kraju postati primenjivo na crnogorskom tržištu, pa bi bilo dobro da lokalni ekosistem postepeno počne da razmišlja o plaćanju van okvira kartica. To je ono što mi u kompaniji Mastercard nazivamo plaćanja preko više platnih platformi i ono za šta smo izgradili kapacitete kroz akvizicije velikih igrača iz finansijske industrije, poput Nets, Vocalink, Transfast and Transactis. Sada imamo jedinstvenu i snažnu ponudu za podršku poslovnim, državnim i potrošačkim potrebama plaćanja u različitim tokovima plaćanja, a pritom imamo vodeću poziciju u promenljivom okruženju i uspevamo da ponudimo neophodne izbore svim našim partnerima i korisnicima.
4. Jeste li spremni za dinamičan rast korisnika i među potrošačima i među trgovcima?
Snaga kompanije Mastercard leži u našoj globalnoj mreži koja obrađuje više od 113 milijardi transakcija godišnje, dok naš jedinstveni položaj u ekosistemu plaćanja osigurava da možemo pružiti relevantnu podršku svim zainteresovanim stranama u njihovim težnjama da se prošire. Donosioci odluka na crnogorskom tržištu razumiju da dio izgradnje dinamične digitalne ekonomije uključuje i novčane tokove koji se odvijaju u realnom vremenu kako bismo ostali konkurentni na globalnom tržištu. Moramo detaljno analizirati svaki korak u procesu plaćanja i pogledati kako možemo da umanjimo frikciju i poboljšamo efikasnost. Setovi rješenja za plaćanja u realnom vremenu koje Mastercard razvija i koji se besprekorno integriše u niz finansijskih sistema i javne infrastrukture, podržavaju sve ove slučajeve upotrebe ali i mnogo više od njih. Nastavićemo da sklapamo horizontalna i vertikalna partnerstva kako bismo stvorili sistem koji osnažuje sve pojedince, preduzeća i vlade da šalju i primaju uplate i da svoj novac koriste kako god žele, bez obzira na infrastrukturu ili platnu platformu. Kako se krećemo od sadašnjosti koja digitalnost stavlja na prvo mjesto ka budućnosti u kojoj će digitalne tehnlogije biti jedina opcija, kapaciteti koje nudimo partnerima u javnom i privatnom sektoru postaviće temelje za efikasnije, sigurnije i pristupačnije tržište.
