Kako reagujemo kada u svojoj blizini primijetimo govor mržnje ili nasilje? Da li svi šetamo ulicama sa slušalicama na ušima, stavljajući preko očiju naočare kroz koje ništa ne možemo vidjeti, a preko usana lepljive trake da slučajno ne izgovorimo glasno ono što nam se ne dopada i time iskoračimo iz mase onih koji nikada ništa nijesu uradili?
Po tom principu funkcioniše svijet koji je kreiran filmom prikazanim na reigonalnoj promociji u Podgorici.
“Večeras je bila regionalna promocija filma “SIGEMBR” i projekta “Balkan bez mržnje”. Ja sam, kao koordinatorka iz Crne Gore, prezadovoljna, prije svega timskim radom NVO 35 mm i partnerskih organizacija i ono što je moglo da se vidi jeste zadovoljstvo učesnika samog projekta. Takođe sam zadovoljna odzivom, jer u publici nisu bili samo mladi ljudi, već različite generacije, što mi se jako dopada. Film je znači uspio da približi te generacije i nadam se da će ih podstaći na razmišljanje o generacijskom jazu, koji je, takođe, još jedan od povoda za mržnju”, istakla je Kristina Ćetković koordinatorka projekta “Balkan bez mržnje” nakon promocije.
Film se bavi temom ksenofobije, u kome likovi izražavaju najopsinije oblike mržnje prema svemu što im je nepoznato i drugačije, pri čemu glavni lik ne pronalazi u sebi snagu da se bori protiv toga. Ovim desetominutnim ostvarenjem prikazan je potencijalni scenario, koji lako može postati dio našeg iskustva, ukoliko se na vrijeme ne probudimo, dok gledaocu ostavlja prostora da razmisli o tome koja su eventualna riješenja ovog problema.
Poruka mladima: U redu je ako nijesi saglasan/na?
Tokom proteklih par mjeseci organizovan je niz projekcija, koje su pratile radionice na kojima su mladi iz različitih zemalja kroz diskusiju izražavali svoja mišljenja i pokušavali da pronađu odgovore na pitanja kao što su: Postoji li lijek za “Kseno-virus” i da li smo možda i sami, ne znajući to, zaraženi?
“U suštini, ono što sam definitivno primjetila na radionicama je koliko zapravo mladi ljudi traže ovako nešto, a da toga nisu ni svjesni, jer u toku radionica prosto izbiju neki njihovi problemi vezano za vršnjačko nasilje, za nerazumjevanje sredine, za online prostor, za sve više rastući broj problema vezanih za različite sredine i različite medije. Negde ni sami ne shvataju koliko su im potrebne ovakve stvari. Koliko im je potreban neko da im da vjetar u leđa i da im kaže – zapravo je u redu da nisi saglasan sa nekim stvarima koje primjećuješ u svojoj svakodnevici i da se boriš protiv njih. Zaista, imali smo fantastičan odziv i fantastične reakcije od mladih ljudi“, navodi Anđela Đurašković, članica NVO 35 mm.
Ivana Srećković, takođe članica NVO 35 mm, istakla je da, iako smatra kako ova tema nije potpuno nova da se ljudi najčešće njome neće pozabaviti sve dok im se na neki način ne ukaže na postojanje problema:
“Prosto tema “Govor mržnje” je nešto što se pokreće već neko vrijeme, ali vidjela sam da, dok ljudima ne pustite nešto ovako oni ne razmišljaju o tome. Tek kada dođu na neku ili promociju ili prezentaciju (da pogledaju film u ovom slučaju), počnu da razmišljaju “Da li je to nešto što ja radim?, “Da li je nešto meni bilo urađeno?, “Kako sam trebao da reagujem…?“.”
Kako se snimao SIGEMBR
Film je nastao tokom desetodnevnog treninga u Prčnju na kome je bilo između trideset i trideset pet participanata iz sedam različitih zemalja.
“Tokom trajanja treninga smo se, prije svega zabavili, ali smo i dosta toga naučili. Naučili smo nešto jedni o drugima, kao i o različitim “backgroundima” ostalih zemalja i učesnika i to smo sve iskoristili kako bismo napravili ovo što smo danas prezentovali. Što se tiče samog snimanja, naglasila bih da je film amaterski, tako da smo svi radili na stvaranju, prije svega ideje, a zatim i na pisanju scenarija, preko glume, snimanja, montaže i na kraju do promocije u svim ovim zemljama“, nastavlja Srećković.
Prema riječima Anđele Đurašković nevjerovatno je koliko toga su uspjeli da urade za samo deset dana, dok je prvih nekoliko dana bilo predviđeno za “team building” radionice, koje smatra izuzetno važnim u smislu upoznavanja učesnika.
“Upravo zahvaljujući tome negde smo se dovoljno upoznali da bi znali na šta možemo da se oslonimo kod onog drugog i podijelili se fino u timove tako da u svakom momentu možemo da funkcionišemo zajedno i da se nadopunjujemo međusobno. Mogli smo da radimo danju, ko je tako želio, ili noću, ko je želio da radi noću. Zaista bilo je vremena, prostora i razumijevanja za sve”, kazala je ona.
U nastavku, Ćetković je istakla kako će nastojati da u narednom periodu obezbijede sredstva kojima bi projekat mogao biti nastavljen snimanjem drugog dijela filma, a kako bi time bili prikazani potencijalni načini kako se mržnja može zaustaviti.
“Ono na šta smo mi ponosni jeste da je ovaj film iskorišćen kao jedno sredstvo za učenje o zajednicama bez mržnje“, istakla je ona.
Projekat je sproveden u saradnji sa Asocijacijom GEYC iz Rumunije, Centrom za omladinski razvoj PRONI iz Bosne i Hercegovine i omladinskim organizacijama Identities iz Italije, Green Spirit iz Grčke, Seiklejate Vennaskond iz Estonije i Idejnet klub iz Srbije, a uz finansijsku podršku programa Evropske unije Erazmus +.
“Ja kao koordinatorka medijskog programa trudiću se da negdje 35 mm uglavnom bude okrenut medijskim projektima, a kao neko ko ima iskustva u omladinskom radu, kao omladinska radnica trudiću se, naravno, ne samo ja, nego i moje kolege iz 35 mm, da spojim medije i mlade, jer mislim da zaslužuju mnogo više prostora u medijima, ali isto tako zaslužuju mnogo više da oni budu ti koji će kreirati medije” , za kraj dodaje Ćetković.
