Iza njega je šest knjiga, pet zbirki pjesama i jedna knjiga misli, kao i 700 pjesama.
Goran Tadić, pjesnik i kompozitor, rođen je 05. februara 1963. godine u Novom Sadu.
Komponovao je za pozorišne predstave, preko 200 instrumentalnih kompozicija. 2006. godine izdao je kantautorski CD pod nazivom “Sitnice”. Počeo je da piše stihove kad je imao samo pet godina.
“Tad i nikad više bila je to tek igra riječi koje se rimuju. Spoznaja slobodne forme, dakle stiha bez ritma i rime, pružila mi je mogućnost da pišem šta osjećam, a ne da pišem pjesme. Do dana današnjeg je tako.”
“Ponekad poneko kaže da se igram riječima. Priznajem da mi takva konstatacija ne prija, jer pisanje ne doživljavam kao igru, već kao posljedicu veoma ozbiljnog procesa, razmišljanja. Dakle, ako se i igram, ne igram se riječima, već mislima.”
Privukao je mnogo pažnje već prvom knjigom “Satenski stihovi”, koja je objavljena 2011. godine. Od tada je imao brojne samostalne književne večeri u Srbiji i u bivšim republikama SFRJ.
Goran Tadić je veoma omiljen kod mladih čitalaca na društvenim mrežama. Naročitu pažnju izazvala je Tadićeva zbirka, “Kad pročitaš, spali”, inače peta po redu, objavljena u januaru, 2016. Pjesnička knjiga, neobična po svemu. Zbirka obuhvata trideset i dvije pjesme koje je pisao rukom, a potom kopirao i štampao. Jjedna pesma, jedno pismo. Svaki paket, pored pjesama, sadrži i po jednu dopisnicu, razglednicu i novogodišnju čestitku. Jedinstven i vrlo neobičan gest prije svega za najmlađe čitaoce koji nikada nisu dobili pismo rukom pisano.
Zažmuri
“Zažmuri. Izvan tebe nema ničeg tako lepog, kao u tebi.
Samo zažmuri i želi… sve ostalo je moja želja da ti ispunim želju…
Nauči da želiš tako da ti se čini da neću umeti da je ispunim,
pa da se iznenadiš kad shvatiš da moraš želeti više da bi me sustigla…
Ponekad proviri, da proveriš jesam li stvaran,
nasmeši se što si šašava, pa si posumnjala.
Zažmuri. Nije mi mesto pod tvojim kapcima,
već na tvojoj koži, jer pod njom je postalo tesno.
Zažmuri. Ja sam tu da osetim šta vidiš dok žmuriš,
da prepišem iz tebe i zapišem po tebi stihove iz sebe,
inspirisane mojom željom da ti želju ispunim.
Lepa si, ali lepša si kada želiš da budemo lepi,
pa se pore otvore, da kroz moje iz tvojih, u tvoje kroz moje
prođe ovaj trenutak večnosti, podešen da kasni jedan svetlosni bljesak,
taman toliko, koliko je potrebno da progledaš dok žmuriš”.
