Novi roman nagrađivanog srpskog književnika Marka Vidojkovića, “E baš vam hvala”, predstavljen je u Narodnoj biblioteci “Radosav Ljumović”. Razgovor o proznom djelu koje, kako autor kaže, spada u “partizanski žanr sa elementima naučne fantastike”, vodio je novinar Vlatko Simunović. “E baš vama hvala” donosi priču o SFRJ u 2017. godini, koja, ne samo što se nije raspala, već je postala i jedna od najprosperitetnijih evropskih država današnjice.
CRVENA BURŽOAZIJA
“Još 2008. godine želio sam da napišem horor roman koji će govoriti o SFRJ. Tada su ljudi to mogli da zamisle, osvrćući se na devedesete. U međuvremenu se naš život zaista pretvorio u odvratan horor, koji zapravo jako liči na onaj iz tih godina. Samim tim i žanr romana se promijenio. Ne treba nam strava i užas i u knjizi i u stvarnosti. Ovim romanom sam htio da uputim na ono što u društvu ne valja i da ponudim neko izmaštano rješenje, a baš to brzo i efikasno rješenje svih naših problema spada u domen naučne fantastike. Taj užas se i dalje nastavlja… Mislim da je najbrojniji narod na ovim prostorima ujedno i najodgovorniji za ono što nam se dešava”, kazao je Vidojković.
Govoreći o naslovu romana, Vidojković kaže da se njime htio zahvaliti “svim drugovima komunistima, jer su razvalili Jugoslaviju”.
“Nije neko došao sa strane i razvalio je, već ste je vi, vaša djeca i vaša crvena buržoazija, uništili. Baš vam hvala na tome. Ja sam bio pionir i vi ste me učili kako je to super zemlja, kako tu zemlju treba da volim i kako svi idemo u bolju budućnost. Učili ste me da nema zemlje ravne Jugoslaviji. E, zato, baš vam hvala”, poručio je književnik.
NIŠTA OD REVOLUCIJE
Vidojković je istakao da nije imao određenu ciljnu grupu za koju je pisao.
“Nisam se rukovodio time koja bi publika željela ovu priču da pročita, premda sam skapirao da je tematika zaista široka. Veći je rizik pisati za mlade koji nemaju kulturu čitanja i ne žele da čitaju. Nema potrebe da pišem za omladinu za koju sam pisao sve što se može. Mada, bez penzionera ništa! Na koricama se nalazi grb SFRJ iz koga iskaču vojnici i svi se hvataju za to. Tako da je taj marketinški potez uspio, a knjiga im se svidjela. Penzioneri dobijaju ono što im treba svemoćnu, superiornu SFRJ iz 2017. godine koja dolazi u dodir sa drugim, paralelnim univerzumom u kojem se ona raspala”, objašnjava Vidojković.
Roman, koji je objavljen u septembru, već neko vrijeme se nalazi na listama najprodavanijih izdanja u Srbiji i Hrvatskoj. Autor kaže da dobija veliki broj komentara čitalaca i dodaje da “ne može da vjeruje da ljudi koji imaju javni integritet i dalje ćute i stiskaju se”.
“Neki mi govore ‘Bravo, care! Mnogo si hrabar!’ Ne mislim da sam hrabar. Šta je hrabrost? Hrabrost je, recimo, skočiti sa ovog mosta u Moraču. To je hrabrost. Možda i ludost. Ili je hrabrost da se šeta na žici razapetoj između dvije zgrade. To je hrabrost. Nije hrabrost govoriti ono što misliš. To je normalno! Zemlja u kojoj je otvoren razgovor o svim temama hrabrost je zemlja koja je osuđena na propast. Naročito u Evropi, u 21. vijeku. Ja sam odlučan da se borim dok god mogu i dok god moram. Dok god sam ovdje, ja ću biti ovakav; Možda i još žešći. Žao mi je što nas ima sve manje. Mislim, ne znam kojih nas. Ali nas ima sve manje. I jako sam razočaran da i ono malo nas što je ostalo i dalje ćuti”, kazao je Vidojković, zaključivši da su neki čitaoci, dirnuti romanom, počeli maštati o revoluciji.
“Ali, ništa od revolucije. Ovo je samo knjiga. Ne dižemo revoluciju. Može da nam bude žao Jugoslavije. Može da nam bude žao nas samih. Da skontamo gdje smo se sve zeznuli, ali nažalost ne možemo ništa da uradimo”, zaključio je književnik.
