Skinut veo zaborava sa stradiota

Jed­na za­ni­mlji­ve iz­lo­žba u Por­to Mon­te­ne­gru i tri u kom­plek­su Ljet­nji­kov­ca Bu­ća obi­lje­ži­li su ma­ni­fe­sta­ci­ju Noć muze­ja u Tiv­tu.

U Ljet­nji­kov­cu Bu­ća pri­re­đe­ne su tri iz­lo­žbe: „Ar­he­o­lo­ška na­la­zi­šta na pod­ruč­ju op­šti­ne Ti­vat”, „Gvo­zde­no do­ba Cr­ne Go­re – do­ba Ili­ra” i „Stra­di­o­ti – voj­ni­ci, lo­ka­li­tet, ostr­vo”. Iz­lo­žbe su pro­pra­će­ne po­seb­no štam­pa­nim bro­šu­ra­ma, do­brom po­sje­tom, na­stu­pom uče­ni­ka i pro­fe­so­ra ti­vat­ske Mu­zič­ke ško­le i kok­te­lom Or­ga­ni­za­ci­je že­na.

Iz­lo­žbu „Ar­he­o­lo­ška na­la­zi­šta na pod­ruč­ju op­šti­ne Ti­vat”, na­sta­la na osno­vu Ela­bo­ra­ta o va­lo­ri­za­ci­ji ar­he­o­lo­ških loka­li­te­ta na pod­ruč­ju op­šti­ne, ko­ji je re­a­li­zo­van to­kom go­di­ne u sa­rad­nji sa Se­kre­ta­ri­ja­tom za dru­štve­ne dje­lat­no­sti otvo­ri­la je Du­brav­ka Nik­če­vić ko­ja je bi­la ko­or­di­na­tor rad­ne gru­pe. Po­red nje auto­ri Ela­bo­ra­ta su i ar­he­o­log Vil­ma Ko­va­če­vić, kon­zer­va­tor Du­ši­ca Ko­va­če­vić i za­lju­blje­nik u isto­ri­ju Tiv­ta, Dra­gan Raj­če­vić.

“Pri­mar­ni za­da­tak rad­nog ti­ma je bio da pri­li­kom obi­la­ska te­re­na i te­ren­skog re­kog­ni­sti­ci­ra­nja, osim sta­nja ko­je smo tu za­te­kli uka­že­mo na re­žim za­šti­te tih lo­ka­li­te­ta”, re­kla je Nik­če­vi­će­va.

Ar­he­o­log Pre­drag Lu­to­vac otvo­rio je iz­lo­žbu „Gvo­zde­no do­ba Cr­ne Go­re – do­ba Ili­ra” ko­ja je u Ti­vat iz ra­znih muzejskih po­stav­ki ob­je­di­ni­la ar­te­fak­te ovog isto­rij­skog pe­ri­o­da. Iz­lo­žba je na­sta­vak ci­klu­sa iz­lo­žbi „Pra­i­sto­ri­ja Cr­ne Go­re i Bron­za­no do­ba” ko­je je re­a­li­zo­vao tim ko­ji su po­red Lu­tov­ca či­ni­li i kon­zer­va­to­ri Mag­da­le­na Ra­du­no­vić i Lidija Lje­sar.

“Za­hval­ni smo Cen­tru za kul­tu­ru što nam je omo­gu­ćio da dio po­kret­nog kul­tur­nog na­slje­đa iz­ne­se­mo iz mu­ze­ja i de­poa u ko­ji­ma se ču­va­ju. Ne­ma­te uvi­jek pri­li­ku da vi­di­te ma­te­ri­jal skon­cen­tri­san na jed­nom mje­stu kao sa­da u Tiv­tu”,, re­kao je Lu­to­vac.

Ovo­go­di­šnja ma­ni­fe­sta­ci­ja Noć mu­ze­ja bi­će upam­će­na po sjaj­noj iz­lo­žbi o Stra­di­o­ti­ma, ostr­vu u ti­vat­skom za­li­vu ko­je je do­bi­lo ime po sred­njo­vje­kov­noj la­koj ko­nji­ci, le­gi­o­na­ri­ma sa pro­sto­ra Grč­ke i Bal­ka­na ko­ji su bi­li sta­ci­o­ni­ra­ni na ostr­vu ko­je je da­nas po­zna­to pod na­zi­vom Sve­ti Mar­ko. Iz­lo­žbu o le­gi­o­na­ri­ma ko­ji su do­mi­ni­ra­li bo­ji­šti­ma Sredozemlja od 16. do 18. vi­je­ka is­pra­ti­le su re­pli­ke oruž­ja ko­je je iz­ra­dio ko­tor­ski oru­žar An­dri­ja Ra­ma­da­no­vić, unifor­mi ko­je je kre­i­ra­la ko­sti­mo­graf Je­le­na Sto­ku­ća, iz Be­o­gra­da, kao i uspje­šna bro­šu­ra či­ji su auto­ri mla­di Tiv­ća­ni, isto­ri­čar­ka umjet­no­sti Ma­ja Ma­ro­vić i et­no­log Igor La­za­ra­vić. Po­stav­ku je otvo­rio idej­ni tvo­rac pro­jek­ta v.d. di­rek­to­ra ti­vat­skog CZK Ne­ven Sta­ni­čić.

“O stra­di­o­ti­ma či­ta­va Evro­pa zna mno­go vi­še, ne­go mi. Ono što mi pre­pri­ča­va­mo i zna­mo o stra­di­o­ti­ma je uglav­nom na gra­ni­ci po­gre­šnog ili ma­kar br­ka­mo dvi­je – tri te­me u ve­zi sa nji­ma. Vri­je­me je da ski­ne­mo za­vje­su sa tih za­i­sta za­ni­mlji­vih i ne­sva­ki­da­šnjih lju­di”, re­kao Sta­ni­čić. On je do­dao da su se stra­di­o­ti na­šli u po­e­ma­ma Tor­kva­ta Ta­sa i Ma­ri­na Dr­ži­ća.

Pred­sjed­ni­ca Or­ga­ni­za­ci­je že­na Tiv­ta, Bla­žen­ka Vu­ču­ro­vić je na kra­ju na­gla­si­la da su se i ti­vat­ske že­ne po­tru­di­le da kok­tel upri­li­če sa je­li­ma ko­ja su se je­la u vri­je­me stra­di­o­ta.

Re­vo­lu­ci­o­nar­ni du­h

Na ra­dost lju­bi­te­lja fo­to­gra­fi­je u Zbir­ci po­mo­r­skog na­slje­đa Por­to Mon­te­ne­gra za­mje­ni­ca am­ba­sa­do­ra Ita­li­je u Cr­noj Go­ri An­to­ne­la Fon­ta­na otvo­ri­la je iz­lo­žbu po­zna­te ita­li­jan­ske fo­to­graf­ki­nje Ti­ne Mo­do­ti.

“Ti­na Mo­do­ti je za­i­sta isto­rij­ski pri­mjer slo­bo­de du­ha. Na taj na­čin je u od­re­đe­nim isto­rij­skim seg­men­ti­ma nje­na umjet­nost bi­la ve­za­na za po­li­ti­ku”, re­kla je Fon­ta­na.

Ko­lek­ci­ja u naj­ve­ćoj mje­ri ob­u­hva­ta ra­do­ve ko­ji su na­sta­ja­li u Mek­si­ku, za­tim ne­ko­li­ko ostva­re­nja iz Ber­li­na, kao i akto­ve i por­tre­te Ti­ne Mo­do­ti, ko­je su ra­di­li njen ži­vot­ni pra­ti­lac, ču­ve­ni fo­to­graf Edvard Ve­ston i ano­nim­ni fo­to­gra­fi. Cr­no-bi­je­li opus fo­to­gra­fi­ja sa­dr­ži pri­ka­ze ar­hi­tek­tu­re, pred­me­ta, mek­sič­kog sta­nov­ni­štva i sva­ki­da­šnji­ce, rad­nič­kih pro­te­sta i pa­ra­da, kao i is­tak­nut­nih umjet­ni­ka, in­te­lek­tu­a­la­ca i po­li­ti­ča­ra vre­me­na u ko­jem je ži­vje­la. Ve­li­ki broj radova ove umjet­ni­ce i po­li­tič­ke ak­ti­vist­ki­nje spa­da u iko­ne svjet­ske fo­to­gra­fi­je. O nje­nim ostva­re­nja go­vo­rio je Luiđino Smi­rol­do, pot­pred­sjed­nik NVO Most kul­tu­re, ko­ja je u sa­rad­nji sa ita­li­jan­skom am­ba­sa­dom iz Pod­go­ri­ce i po­dr­šku kom­pa­ni­je Ter­na or­ga­ni­zo­va­la ovu iz­lo­žbu.

“U ini­ci­jal­noj fa­zi nje­nog stva­ra­la­štva uoč­ljiv je for­mal­ni uti­caj Edvar­da Ve­sto­na. Me­đu­tim, od učla­nje­nja u Komunistič­ku par­ti­ju Mek­si­ka, Mo­do­ti kre­će dru­ga­či­jim pu­tem. Iz fo­to­graf­skog stu­di­ja se­li se na mek­sič­ke uli­ce i svo­ju umjet­nost sta­vlja u slu­žbu do­ku­men­to­va­nja so­ci­jal­nih pro­mje­na i re­vo­lu­ci­o­nar­nog du­ha vre­me­na u ko­jem je živje­la”, re­kao je Smi­rol­do.