Dvojica lidera Demokratskog fronta Andrija Mandić i Milan Knežević bili su u Beogradu na završnoj promociji predsjedničkog kandidata Aleksandra Vučića, na dan kada su njihove kolege u Crnoj Gori obilježavale 18 godina od početka bombardovanja SR Jugoslavije, pišu Dnevne novine.
Mandić i Knežević su bili gosti, među kojima je bio i bivši njemački kancelar Gerhard Šreder, koji je bio na funkciji u vrijeme bombardovanja Jugoslavije. I tu nije kraj malicioznosti dvojice lidera Fronta. Osim što im nije smetalo da, na neki način, budu u Šrederovom društvu, oni su bili u Beogradu na dan za kada su bili najavili održavanje referenduma u Crnoj Gori na kojem su građani trebali da se izjasne da li su za ulazak u NATO ili nisu. Svojim pristalicama nijesu dali nikakvo obrazloženje zašto tog referenduma nema.
Na drugoj strani, prisustvo Šredera na Vučićevoj promociji, kada već nije Mandiću i Kneževiću, zasmetalo je trećem Frontovom lideru Nebojši Medojeviću, koji se oglasio na društvenim mrežama. On će, možda, morati, ipak, da objasni neke poruke svojim koalicionim partnerima Mandiću i Kneževiću koji zdušno podržavaju Vučića.
“Glas za Aleksandra Vučića je glas za Mila Đukanovića i konačno preuzimanje Srbije od režima u Crnoj Gori. Samo jako. Đukanović je osvojio Srbiju. Pink, Beba, Cane, AV, BIA, TV Happy, Ceca. Samo jako Milo”, piše Nebojša Medojević.
Lider Pokreta za promjene je na Tviteru osuo paljbu po Vučiću i Šrederu ne libeći se da uputi i niz uvreda.
“Kad je pozvan Šreder, mogao je i Vesli Klark. Čisto zbog mazohizma Srba. Poruka bombardujte nas opet. Mi to volimo”, tvitovao je Medojević.
On se na tome ne zaustavlja već kaže da je dobro prošlo jer je “Vučić mogao pozvati Šredera i u Kragujevac”
“Pa dobro, moglo je i gore. Da Šredera pozove na miting u Kragujevcu. Da održi jedan čas đacima u Šumaricama” kaže Medojević.
I za kraj uvrede.
“Šrederu p…..!” tvituje crnogorski poslanik i lider Pokreta za promjene Nebojša Medojević.
Naravno, ni u jednom trenutku nije kritikovao Mandića i Kneževića zato što su prisustvovali predsjedničkoj promociji Aleksandra Vučića. Inače, ova dvojica su uspostavili bliske odnose sa mnogim partijama u Srbiji, ali ne sa Vučećevom, već onima koje su njegovi politički protivnici.
Mandić ima potpisan sporazum o saradnji sa Demokratskom strankom Srbije i Novom Srbijom Velimira Ilića, a Knežević blisku saradnju sa Zavetnicima po pitanju vojne neutralnosti.
Sada se vidi da i Vučić ima nedvosmislenu podršku Nove srpske demokratije i Demokratske narodne partije. Politika je vještina mogućeg, zar ne?
