Obimna mapa savremene grčke emigracije rezultat je istraživanja agencije “ICAP People Solutions” koje se četiri uzastopne godine sprovodi elektronski, ovog puta na uzorku od 1.068 Grka zaposlenih u 61 zemlji. Niz neprijatnih istina, kako piše danas atinski dnevnik “Katimerini”, proizlazi iz odgovora učesnika, kao što je veoma visok nivo obrazovanja (53 odsto postdiplomaca, 20 odsto diplomiranih studenata, osam odsto doktora nauka), uz to i potvrda da su ih iz Grčke “protjerali” nedostatak meritokratije i transparentnosti.
Na osnovano pitanje da li planiraju da se vrate, oko trećine (36 odsto) izričito odgovara da ne namjerava, nikada. Otuda samo 36 odsto učestvuje u aktivnostima Vlade za pomoć jačanju konkurentnosti Grčke.
“Predvodnici” emigracije su muškarci, koji predstavljaju 64 odsto. Iako emigracija ima tu polnu određenost, više nema neki poseban uzrast, jer 31 odsto ispitanika ima više od 41 godine, 25 odsto od 31 do 35 godina, 19 odsto 36-40 godina, 19 odsto od 26 do 30 godina i šest odsto ima 18 do 25 godina.
Polovina (ravno 50 odsto) je nevjenčana, 16 odsto je u braku, a 29 odsto u braku s djecom, što dokazuje da emigracija postaje porodična, a time i trajnija.
Do 35 odsto je studiralo ekonomiju, menadžment, marketing, 19 odsto su inženjeri, 12 odsto je završilo kompjuterske nauke, devet odsto književnost, istoriju i jezik, dok je medju onima koji imaju samo diplome prvog stepena, 80 odsto završilo grčke privatne više škole.
Od onih koji su učestvovali u istraživanju 2017. godine, 13 odsto se ipak vratilo u Grčku, uglavnom iz porodičnih razloga radi brige o starim roditeljima (24 odsto) ili radi zasnivanja porodice ili podizanja djece u Grčkoj (19 odsto). Manje ljudi spomenulo je kao razlog povratka postojanje pogodnog okruženja za razvoj preduzetništva (11 odsto) ili korišćenje porodične imovine (10 odsto).
Na teoretsko pitanje o mogućim podsticajima koji bi ih vratili u postojbinu, polovina (tačno 50 odsto) kaže da bi to bio odgovarajući ili bolji platni paket kakav imaju u inostranstvu (srazmjerno troškovima života). Kao mogući podsticaj za povatak slijede: umjerena grčka klima i način života (38 odsto), poboljšanje privrede (34 odsto), priznavanje inostranog radnog iskustva (21 odsto). Vrijedno je uočiti da 18 odsto izričito odgovara da ih ništa ne može navesti da se ikada vrate.
Na pitanje o tome šta su prvobitno planirali, 20 odsto je objasnilo da su odlučili da samo odu i ne vrate se, dok sada, kada su se smjestili u novoj “domovini”, za 36 odsto povratak u Grčku nije ni u dugoročnim planovima.
Duže od godinu dana u inostranstvu živi 88 odsto, a već ima radno iskustvo u Grčkoj (59 odsto). Većina jesu službenici (43 odsto), ali vremenom su napredovali u hijerarhiji, te su 23 odsto sada šefovi, 10 odsto su viši rukovodioci i 10 odsto direktori. To se ogleda u zaradama, sa 13 odsto onih koji zarađuju preko 100.000 eura godišnje. Međutim, uprkos finansijski prihvatljivom poslovnom okruženju, u inostranstvu su samo tri odsto postali samostalni preduzetnici, zaključuje “Katimerini”.
