Jedan od prvih ženskih časopisa u Beogradu bila je ilustrovana revija „Žena i svijet“, koja je izlazila između dva rata, od 1925. do 1941. godine.
Urednici i vlasnici željeli su tada da emancipuju žene, bavili su se njihovim položajem u društvu i nudili im sadržaje kojih do tada nije bilo u domaćim časopisima.
Pisalo se tako da žene „vrlo dobro znaju koliko toga zavisi od mladalačkog izgleda i da krema za lice i rumenilo za usne daju izgled koji je uslov uspjeha u društvu“.
Pratila se moda u Parizu i Londonu, pa su šeširi u trendu bili „kloš, sa pomponima od perja u prirodnoj boji, oni od krep žoržeta u nijansama od rubina do ružičaste“.
Na stranicama ovog časopisa našao se i mider – „potreban svakoj punijoj ženi, a i onoj vitkoj da joj tijelo ne omlitavi“.
Posebna pažnja poklanjana je izgledu kože vrata i ruku, pa se tako pisalo da „ružan vrat unakazi i najljepšu glavu“, da treba njegovati ruke jer „ruke vas izdaju više nego lice“, a govorilo se i o dobrobiti sporta koji je važan za vitku liniju.
Tako su tada u „Ženi i svijetu“ savjetovali da svaka domaćica mora znati da je njen dom jedna ćelija u opštem velikom sklopu grada, države, čovječanstva. Majkama su govorili da moraju da nađu vremena za pravilno gajenje svoje djece, da ih čuvaju od bolesti i ispravno hrane.
Napominjali su da se žena lijepo oblači, šminka i njeguje svoju ljepotu jer ništa nije strašnije nego kad muž, pomalo zasićen prirodnim dražima svoje žene, počne da je upoređuje sa dotjeranim ljepoticama. Žena mora da pokaže mužu da joj je stalo da mu se neprestano dopada i time da ga odvrati od nevjernih misli.
Pisali su tako dvadesetih i tridesetih prošloga vijeka…
