Iako se Crna Gora deklarativno zalaže za interkulturalizam i zaštitu kulturne raznolikosti, u praksi i dalje postoje brojni izazovi u valorizaciji kulturne baštine manjinskih zajednica, njenoj zaštiti i uključivanju u procese društvene kohezije i evropskih integracija, poručeno je sa konferencije „Kulturna baština kao most interkulturalnog dijaloga“, održane danas u Podgorici u organizaciji NVO Udruženje za odgovorni i održivi razvoj (UZOR).
Koordinatorka projekta u NVO UZOR, Teodora Đurnić, predstavila je ključne nalaze analize profesora dr. Adnana Prekića, koja je ukazala na jaz između deklarativnog zalaganja za interkulturalizam i njegove primjene u praksi, kao i na potrebu za inkluzivnijim i participativnijim pristupom u kreiranju kulturnih politika.
„Jedan od ključnih zaključaka analize jeste da kulturnu baštinu manjina ne treba posmatrati samo kao pitanje očuvanja identiteta, već kao važan resurs za cijelo društvo. Raznolikost nije prepreka – ona je vrijednost koja nas povezuje i koju treba njegovati“, naglasila je Đurnić.
Kako je saopšteno iz NVO UZOR, panelisti, istoričar Miloš Vukanović i državna sekretarka u Ministarstvu za evropske poslove Biljana Papović, govorili su o ključnim izazovima i mogućnostima za unapređenje odnosa prema kulturnoj baštini i njenoj ulozi u jačanju interkulturalnog dijaloga u Crnoj Gori.
Vukanović je ukazao na odnos države prema zaštiti i valorizaciji kulturnog nasljeđa, ističući da u našem društvu, nažalost, valorizacija dominira nad zaštitom.
“To znači da je ekonomski segment uvijek prioritet. Iako je kultura jedna od naših glavnih vrijednosti, kratkoročnim razmišljanjem vrlo brzo je trošimo. Potrebno je promijeniti društvenu paradigmu, jer će tek tada njena zaštita biti kvalitetnija“, ističe on.
Sa druge strane, Papović se osvrnula na ulogu kulturne baštine u procesu evropskih integracija, ističući da odnos Evropske unije prema kulturnoj baštuni ključni element evropskih vrijednosti.
„Sami moto ujedinjeni u razlicitosti, govori o tome koliko su sve specificnosti bitne, kao i njihovo međusobno funkcionisanje“, naglašava Papović.
I Vukanović ističe da multikulturalnost u evropskom kontekstu nije novija pojava, ali da danas obuhvata i pitanja migracija i novih društvenih izazova.
„Nažalost, ono što je nekada bilo prirodno stanje, danas moramo da štitimo i svjesno vodimo računa o tome. Dobro je što postoje zakonske norme, ali ne bi trebalo da se ponosimo nečim što treba da bude naša svakodnevna realnos”, ističe on.
Papović je ocijenila da je za Crnu Goru najvažnije da očuva balans između inkluzije manjinskih zajednica i rizika od jačanja nacionalizma.
U kontekstu evropskih integracija, naglašava da je potrebno dodatno isticati vrijednosti po kojima je crnogorsko društvo prepoznatljivo, te da je zadatak Vlade da pronađe kvalitetan pristup ovom pitanju.
Vukanović naglašava i značaj kulturne baštine u interkulturalnom dijalogu, upozoravajući da crnogorsko društvo još uvijek nema dovoljno razvijen odnos prema njenoj stvarnoj vrijednosti i značaju.
„Generalno, većina današnjih političara, kao i ostatka društva, nije upoznata sa dubinom, kvalitetom i slojevitošću crnogorske kulturne baštine. Nama su potrebni donosioci odluka koji imaju hrabrosti da sprovode zakon, da uče i napreduju, jer u suprotnom, ako se ne budemo bavili kulturnom baštinom, ona će ili propasti ili ostati samo dio svakodnevne politike“, zaključio je Vukanović.
Papović posebno ističe značaj regionalne saradnje na Zapadnom Balkanu, naglašavajući da ona predstavlja jedan od ključnih mehanizama za jačanje interkulturalnog dijaloga i napredak Crne Gore na putu evropskih integracija.
Kako navodi, ključno pitanje u regionu jeste način na koji se vode dijalozi o otvorenim i spornim pitanjima, pri čemu se države često oslanjaju na posredovanje evropskih partnera.
„Nije dovoljno samo da organizujemo događaje, već da pronađemo ono što predstavlja minimum dobre saradnje među državama i osnovu za kvalitetniji dijalog u regionu“, kazala je Papović.
Kako se dodaje u saopštenju, u okviru konferencije premijerno je prikazan i kratki film „Kulturni mozaik Crne Gore“, koji se bavi temom očuvanja i promocije kulturne raznolikosti i dodatno oslikava značaj kulturne baštine u savremenom crnogorskom društvu.
Konferencija je dio projekta „Upotpunimo mozaik: Osnaživanje kulturnog identiteta manjina“, koji sprovodi NVO UZOR u partnerstvu sa NVO ALB Progress, uz finansijsku podršku Ministarstva za ljudska i manjinska prava.
