Od sela može da se živi, samo treba da se radi

Bjelopoljac Obrad Femić, inženjer zaštite životne sredine i zaštite na radu, navodi da u ovoj struci nije bilo posla za njega, pa se okrenuo poljoprivredi, ističući da od sela može da se živi, ali da mora naporno da se radi, pišu Dnevne novine.

Samo sa šest godina naučio je da vozi traktor, a koju godinu kasnije i da radi ostale poslove na selu, pa danas uspješno uzgaja pšenicu, ječam, tretikal, ovas, kukuruz, maline, šljive, trešnje, orahe i u procesu je dobijanja sertifikata od Monteorganike.

Nakon završenog fakulteta i sticanja zvanja inženjera zaštite životne sredine i zaštite na radu, tridesetogodišnji Femić i dalje čeka posao u struci, ali ne želi da bude besposlen.

Štaviše, sudeći prema onom što sada radi i životnoj filozofiji koja ga vodi, Obrad sigurno ne mora da brine za budućnost.

U međuvremenu je počeo da radi kao asistent u nastavi u OŠ “Braća Ribar” i da se bavi poljoprivredom na imanju
u selu Brzava.

“Nijesam mogao da nađem posao u struci, pa sam počeo da se bavim poljoprivredom koju sam smatrao alternativnim rješenjem da bih imao pristojnu zaradu. Od nečega mora da se živi, a od ulice ne može. Tako da gladan i žedan nijesam”, priča, uz osmijeh, Femić.

Njegovi roditelji, kako kaže, drže stoku i bave se organskom proizvodnjom voća, siju žitarice, ječam, tretikal, ovas, kukuruz i imaju svoj mlin. Takođe, prodaju mlijeko i sir, a proizvode kukuruzno i pšenično organsko brašno.

“Imamo velike zasade voća, a organsko je odvojeno od kontaminiranih zasada. S obzirom na to da imamo šljive, jabuke, trešnje, orah i malinu, u procesu smo dobijanja sertifikata Monteorganika, što bi popravilo ‘krvnu sliku’ proizvodnje i prodaje proizvoda. Nadam se da ćemo ga dobiti naredne godine”, kaže Femić.

Obrad navodi da su iz Centra za ekotoksikološka ispitivanja radili analizu lista maline i šljive i da nijesu nađeni tragovi herbicida i pesticida.

O kolikoj se količini voća radi, najbolje govori podatak da se brinu o 25 ari zasada maline sorte miker, oko 90 ari šljiva, oraha, trešanja i jabuke. Što se tiče maline, Obrad navodi da imaju garantovan otkup, a brašno trenutno prodaju samo po narudžbini.

“Svakog dana, kad dođem iz škole, počinjem novi posao. Na selu uvijek ima da se radi. Ili se spremaju usjevi ili se obrađuju, sadi se, potkresuje voće, čisti… Što u školi, što na selu, radim puno. Preko ljeta izađem u šest iz kuće i vratim se u deset, 11 ili u 12 sati uveče. Nekad me poneko angažuje da mu završim nešto mašinama, pa na taj način povratim pare koje sam uložio u mehanizaciju, gorivo… Od sela može da se živi, ali mora da se radi. Ako mislite da zaradite, morate da se trudite. Ja ne mogu cijelog sebe da uložim u selo, jer imam posao u školi, ali sam zadovoljan”, priča Femić.

Kada dobije sertifikat Monteorganike, Obrad planira da proba da proizvodi slatko, sok i rakiju od maline i šljive. Planira i da uzore desetak ari na Bjelasici, pošto i tamo Femići imaju veliko imanje. Novi projekat bio bi mu, kako kaže, sijanje organskog krompira i crnog luka.

“Uvijek sam radio. Sa šestsedam godina sam počeo da vozim traktor. Koju godinu kasnije sam naučio da orem, pa sam sve sam završavao, nijesam čekao da mi otac kaže šta treba da radim. Pošto imamo ogromno imanje, dešavalo se dok sam bio srednjoškolac da mi otac kaže da ne idem u školu jer imamo puno posla. Imamo ogromnu njivu u selu Laholo i išli bismo da oremo. Po cio dan smo orali, od zore do kada se vidi. Ali me to nije omelo da završim školu i fakultet”, priča Femić.

Mladima poručuje da je pogrešno mišljenje da je novac lako zaraditi.

“Nije lako. Posebno je na selu teško doći do novca. Kada se čovjek dobro organizuje i odluči šta da radi i konkretno proizvodi, mora da se posveti tome. Treba sebe što više upotrijebiti u poslu i vidjeti sebe u tome”, kaže Obrad.