Najveći rizik predstavljaju nedostatak znanja, nedovoljna povezanost sa naukom i nerad, a ne javni dug kazao je u intervjuu Pobjedi Petar Ivanović, predsjednik skupštinskog Odbora za turizam, poljoprivredu, ekologiju i prostorno planiranje.
“Ne smatram da Crna Gora ima visok javni dug. Ima mnogo zemalja u Evropi i svijetu koje imaju veći javni dug. Prema podacima iz prvog kvartala 2018, samo četiri zemlje EU Italija, Njemačka, Francuska i Velika Britanija imaju javni dug preko 9.000 milijardi eura. U odnosu na BDP javni dug Britanije iznosi 85,8 odsto, Francuske 97,7 odsto, Italije 133,4 posto. Opasnost postoji kada se dug koristi za finansiranje potrošnje, ali ako se koristi za investicije poboljšava uslove za brži razvoj i stvara veće vrijednosti iz kojih se dug vraća. Zato sadašnji javni dug nije rizik za ekonomiju”, smatra Ivanović.
Ekonomija raste preko četiri odsto. Opozicija smatra da treba olabaviti mjere fiskalne konsolidacije (povećati minimalnu zaradu, ukinuti krizni porez, smanjiti akcize na gorivo). Odgovarajući na pitanje da li je moguće, bez rizika, donijeti takvu odluku Ivanović kaže da nikada smanjenje poreza nije bilo loše za biznis ili razvoj.
“Smanjenje poreza može biti loše samo za birokrate, posebno ako ih ima mnogo. Ako želimo da povećamo konkurentnost Crne Gore, onda moramo raditi više, povećati efikasnost državne administracije i smanjiti sve fiskalitete. Koncept minimalne zarade postoji u sistemima u kojima domira razmišljanje da se radi manje. Tamo gdje se razmišlja o tome da se poveća proizvodnja i prihodi suvišan je koncept minimalne zarade. Godišnje 40.000 ljudi dođe u Crnu Goru da radi one poslove koje neće da obavljaju njeni stanovnici. S druge strane, ne tako mali broj građana Crne Gore otišao je u druge zemlje u potrazi za plaćenijim poslom. Ovi se procesi ne mogu zaustaviti povećanjem minimalne plate, već povećanjem šansi za razvoj, biznis i brži ekonomski napredak”ocijenio je on.
U turizmu je sve veći prihod ali i dalje nije na kvalitetan način povezan sa poljoprivredom kako bi se povećao izvoz i smanjio spoljnotrgovinski deficit. Ivanović ocjenjuje da se to može postići znanjem i investicijama, razvojem novih projekata i fokusom na kvalitet.
Mjuri Rotband, veliki ekonomista, je kazao: “više je gluposti napisano o spoljnotrgovinskom deficitu nego o bilo kom drugom ekonomskom pojmu”.
“Pored bilansa roba, postoji i bilans usluga. Mi smo sve manje robna, a sve više uslužna ekonomija. Zato ne možemo da gledamo samo jednu stranu. Nije zadatak poljoprivrednika da smanje spoljnotrgovinski bilans, već da opstanu na tržištu, razvijaju nove proizvode većeg kvaliteta uz niže troškove. Ako ćemo da smanjimo spoljnotrgovinski bilans zabranimo trgovačkim lancima da uvoze i imaćemo veću pokrivenost uvoza izvozom, ali manje konkurentnih proizvoda na tržištu. Da li će onda građani i turisti biti zadovoljni? Naravno da neće”, naglasio je on.
Prema njegovim riječima konkurentnost se ne može povećati stvaranjem društva potreba, već društva znanja, društva preduzetnika, društva odgovornog prema resursima kojima raspolažemo.
“Konkurentnost se dominantno povećava smanjenjem troškova. A smanjenje troškova nastaje kao rezultat investicija, upotrebe novih znanja, tehnologija, bolje organizacije i posebno inovacija. Inovacije ne nastaju u kancelarijama, ne kreira ih administracija, niti uslove za inovacije stvara sistem zasnovan na preraspodjeli, već sistem zasnovan na tržištu”, smatra Ivanović.
SMANJITI DOPRINOSE NA ZARADU pa će biti povećana i ZARADE…. Nema napretka bez smanjenja dažbina…. Svi se ekonomisti u tome slažu osim posarčića…
Sve je glupost osim za rad, sve je rečeno kad ti sa platom od 400e mjesecno na godisnjem nivou ne možeš nac sobaricu.
Mene opet ništa nije jasno.
Gospodine ministre ovdje se dibro radi al se slabo placa,zahvaljujuci zakonima i nemarnosti drzave da sva
Nas javni dug je uglavnom nastao finansiranjem budzetske potrosnje, sto se investicija tice, za autoput ce sledece godine dug privremeno porasti za 7-8%. Nasa ekonomija se ne moze mjeriti sa ekonomijama koje je ovaj vrsni strucnjak pomenuo vezano za visinu duga. A sto se tice rada tj. nerada na koji se stalno poziva, kako sam bio malo i napolju po… Više »
Bio sam i ja posvuda, i sve je to isto, samo procenti su različiti….
Petar , veliki mag naocara i mobilnih telefona nam objasanjava kako dug nije problem. Vidjet ce se za dvije godine da li je problem. Rogof i Rajnhart koji su mnogo poznatiji od Rotbanda ( ako taj i postoji jer je Ivanovic zamijenio ime) su empirijski utvrdili da je 80% kriticna granica. To naravno en vazi za drzave kao Amerika, Japan,… Više »
Jerdan američki institut je prije 15 godina ,,dokazao” da brazilska prašuma više troši kiseonik nego što ga stvara. Da li treba dodati da je vlada Brazila bila naručilac studije?