Žugić: Jačati saradnju malih i otvorenih ekonomija

Uspostavljanje prekogranične saradnje regulatora značajno je za poboljšanje otpornosti finansijskog sistema na sistemski rizik, što nameće potrebu jačanja saradnje malih i otvorenih ekonomija sa različitim monetarnim politikama, ali identičnim ciljevima, ocijenio je guverner Centralne banke (CBCG), Radoje Žugić.

On je rekao da je kriza pokazala da institucijama nadležnim za nadzor finansijskog sistema nedostaju odgovarajuća prava, analitička sredstva i instrumenti za identifikaciju sistemskog rizika koji proističe iz domaćih, ali i prekograničnih izvora.

„Naime, kriza je ukazala da nacionalna politika ne može samostalno garantovati stabilnost finansijskog sistema integrisanog u šire međunarodno okruženje. Za jačanje otpornosti finansijskog sistema na sistemski rizik veoma je značajno uspostaviti prekograničnu saradnju regulatora, kako bi se izbjegla situacija zloupotrebe nacionalnog regulatornog okvira i potencijalnih pravnih praznina u pravcu postizanja individualnih koristi“, kazao je Žugić na samitu Evropska unija – jugoistočna Evropa u organizaciji londonskog časopisa The economist u hotelu Hilton u Podgorici.

On je, na panelu na temu Razmatranje sektora finansijskih usluga u jugoistočnoj Evropi, naveo da je Crna Gora uvođenjem eura, kao zvanične valute, smanjila rizik deviznog kursa, osigurala stabilnost cijena, smanjila troškove u transakcijama, olakšala promet robe, usluga i kapitala sa međunarodnom zajednicom i otvorila put euroatlanskim integracijama.

“Ipak, uvođenje valutne supstitucije nije bila zamjena za ekonomske reforme koje su morale uslijediti kako bi se ekonomija transformisala na tržišni način privređivanja, a pravac budućeg razvoja usmjerio kao održivijem sistemu”, dodao je Žugić.

Uslijedile su, kako je kazao, reforme kod svih komponenti ekonomske politike: monetarne, fiskalne, spoljnotrgovinske, dohodovne i drugih politika, a prioritet u sistemskom pogledu je dat finansijskoj stabilnosti. Na taj način je CBCG, kao jedna od rijetkih centralnih banaka u svijetu, dobila mandat očuvanja sistemske stabilnosti.

„Izborom pune eurizacije ostali smo uskraćeni za funkciju emisije novca, što nam je ulogu monetarne politike i efektivnost monetarnih instrumenata, u funkciji prilagođavanja ekonomskim šokovima, znatno redukovalo“, rekao je Žugić.

Prema njegovim rijčima, posljedica nemogućnosti uticaja na monetarne agregate i kamatne stope je, stoga, fino prilagođavanje konjukturnim kretanjima, kroz kanale transmisije monetarne politike, prenijelo na automatsko prilagođavanje privrednih subjekata na tržištu.

„Uprkos prednostima koje je valutna supstitucija donijela u predkriznom periodu, nedostaci ovakve monetarne politike su se naglasili dolaskom krize i materijalizacijom rizika nastalog u akumuliranim neravnotežama tokom faze eksponencijalnog rasta“, naveo je Žugić.

Crnogorska privreda, kao privreda otvorenih kapitalnih tokova, snažno je reagovala na naglu pojavu negativnih trendova na međunarodnom tržištu. Takođe, nedovoljan kvalitet i kapacitet reformi institucija, uz naslijeđene anomalije iz prethodnog perioda, dodatno su produbili već postojeće ranjivosti.

„Nedovoljna sopstvena akumulacija i konkurentnost privrede, pojačano smanjenim ino prilivom kapitala, doveli su do materijalizacije kreditnog rizika u bankama, povećanja nelikvidnosti i nesolventnosti privrednog sektora, što se sve, sistemom spojenih sudova, prelilo na fiskalne rizike“, objasnio je Žugić.

Centralna banka je tokom svih ovih faza, i rasta i pada, djelovala kontraciklično sa svim raspoloživim instrumentima. Oslanjanje na obaveznu rezervu, kao jedini efektivni monetarni instrument, nije bilo dovoljno, te su stoga, u velikoj mjeri, koristili regulatorne mjere u očuvanju stabilnosti, kako bankarskog sistema kao cjeline, tako i individualnih banaka.

„Kreditni rizik je, osam godina nakon krize, kao dominantan rizik finansijske stabilnosti, a sa kojim smo se najviše borili, smanjen. Nivo nekvalitetnih kredita je sa 25 odsto u avgustu 2011. sveden na oko deset odsto na kraju prošle godine“, rekao je Žugić.

Međutim, svi ostali rizici, iako smanjeni i sa pozitivnim trendovima, su i dalje prisutni. Iskustvo govori da, u odsustvu mogućnosti za ublažavanje eksternih šokova preko deviznog kursa, a u slučaju male i otvorene ekonomije, uticaji su više naglašeni i dovode do direktnog prilagođavanja subjekata šokovima na tržištu, u realnom vremenu.

CBCG, kako je podsjetio, ima prvenstveno preventivnu ulogu u očuvanju finansijske stabilnosti i teži ka tome da, u najranijoj fazi, identifikuje određene nedostatke ili ranjivosti, na prvom mjestu u bankarskom sistemu Crne Gore, a potom, preko svoje uloge u Savjetu za finansijsku stabilnost i nedavno dodjeljenim mandatom za makroprudencionu politiku, u ukupnom ekonomskom sistemu države.

On je rekao da često naglašava konkurentnost poslovnog ambijenta kao nužan predusov efikasnosti svih ekonomskih politika, a naročito malih i otvorenih privreda, koje su, pored sopstvenih neravnoteža, snažno izložene i međunarodnim kretanjma.

„Finansijska stabilnost u Crnoj Gori je neophodna, ne samo da promoviše unutrašnju stabilnost, već i da privuče strane direktne investicije, te podstakne razvoj mikro, malog i srednjeg biznisa, koji je značajan za ekonomsku konvergenciju sa evropskim zemljama“, smatra Žugić.