Žugić: Ne treba na svako zaduživanje gledati negativno

Centralna banka (CBCG) najvjerovatnije će u narednom periodu korigovati naviše stopu rasta crnogorske ekonomije, jer je u prvom kvartalu veliki broj sektora ostvario izuzetan rast, daleko iznad očekivanja, saopštio je guverner vrhovne monetarne institucije, Radoje Žugić.

On je u intervjuu agenciji Mina-business rekao da je CBCG, krajem prošle godine, projektovala stopu rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) za ovu godinu u rasponu od 2,7 do 3,2 odsto.

„Očekujem, međutim, da ćemo u narednom periodu korigovati ovu stopu rasta naviše, jer je veliki broj sektora ostvario izuzetan rast. Tu, prije svega, mislim na industrijsku proizvodnju u kojoj je ostvaren rast aktivnosti od 39 odsto u odnosu na prvi prošlogodišnji kvartal, građevinarstvo sa povećanom vrijednošću izvršenih radova od 46,8 odsto, turizam sa rastom broja noćenja od 11,9 odsto i trgovina sa rastom od 4,9 odsto“, rekao je Žugić.

Na pitanje da li su nedavno potpisivanje ugovora o finansijskom aranžmanu između Crne Gore i Svjetske banke (SB) kao i emisija obveznica dobar način rješavanja problema u državnim finansijama, Žugić je odgovorio da način rješavanja problema jeste program fiskalne konsolidacije koji je usvojila Vlada i čija je implementacija u toku.

„Programom su predviđene značajne uštede i racionalizacije koje će omogućiti povratak javnog duga na održiv nivo. Tako se očekuje da ćemo u 2020. godini imati javni dug ispod 60 odsto BDP-a. I MMF i SB su se izuzetno pozitivno izrazili o Tom programu, koji je i kreiran u saradnji sa njima“, kazao je Žugić.

Uspješno realizovan aranžman sa SB i emisija euroobveznica po izuzetno povoljnim uslovima su, kako je naveo, pokazatelj i potvrda da finansijska tržišta vjeruju u program konsolidacije koji Crna Gora sprovodi.

„Iako rast javnog duga nije dobar pokazatelj, ne treba na svako zaduživanje apriori gledati negativno. Prva važna komponenta javnog duga je nastala kao rezultat gradnje dionice autoputa. Ulaganje u infrastrukturu ne smatram pogrešnim, jer će ono kreirati buduće ekonomske benefite i povećati bezbijednost saobraćaja“, smatra Žugić.

Sa druge strane, kako je rekao, jedan dio javnog duga je nastao kao rezultat kontraciklične fiskalne politike, koja je primjenjena u borbi sa recesijom koja je Crnu Goru pogodila tokom globalne finansijske krize.

„Da nijesmo imali kontracikličnu politiku, posljedice krize bi bile mnogo dublje, a istu politiku je primjenila i većina zemalja Evropske unije (EU), odnosno eurozone“, dodao je Žugić.

On je podsjetio da je učešće javnog duga u BDP-u zemalja eurozone više nego u slučaju Crne Gore i iznosi oko 87 odsto BDP-a na kraju prošle godine.

Žugić je saopštio i da očekuje da će se pregovori Crne Gore u Poglavlju 17 – Ekonomska i monetarna unija otvoriti tokom ove godine i da će država, u okviru istih, zadržati euro.

„Naime, ukidanje eura, a nakon par godina njegovo ponovno uvođenje, bilo bi apsurdno, jer je naš krajnji cilj pristupanje evropskoj monetarnoj uniji. Eventualni zahtjev za ukidanjem eura bi se izuzetno negativno odrazio na ekonomski razvoj, kao i na strane investicije, što bi bilo suprotno jednom od osnovnih ciljeva EU, a to je ubrzanje ekonomskog rasta zemalja članca“, ocijenio je Žugić.

Prema njegovim riječima, EU je svjesna da je Crna Gora specifičan slučaj i da je strana valuta uvedena prije direktive ECOFIN-a, koja zabranjuje unilateralnu eurizaciju.

„Od Crne Gore nije traženo da uvede svoju valutu, dok je, sa druge strane, neupitna naša namjera da eurozoni pristupimo poštujući sva pravila i procedure i uz ispunjenje svih kriterijuma, ne želeći da koristimo prečice“, rekao je Žugić.

Komentarišući najznačajnije zakonske tekstove koje je CBCG pripremila ili treba da pripremi u ovoj godini, Žugić je naveo da je vrhovna monetarna institucija nastavila da sprovodi intenzivne aktivnosti na planu unaprijeđenja regulatornog okvira kojim se uređuje bankarsko poslovanje.

„Prioritetne regulatorne aktivnosti CBCG u ovoj godini odnose se na pripremu novog zakona o kreditnim instutucijama i sa njim povezanim setom podzakonskih akata, kao i inoviranje Nacrta zakona o sanaciji banaka koji je već bio na javnoj raspravi“, saopštio je Žugić.

Kroz pripremu novog zakona o kreditnim instutucijama i seta podzakonskih akata obaviće se, kako je objasnio, usklađivanje postojećeg pravnog okvira sa direktivom o pristupanju djelatnosti kreditnih institucija i bonitetnom nadzoru nad kreditnim institucijama i regulativom o bonitetnim zahtjevima za kreditne institucije, kojima su se u evropsko zakonodavstvo implementirali bazelski standardi.

Implementacijom navedene direktive propisaće se zakonska rješenja koja će se odnositi na odobrenja za rad kreditnih institucija, sticanje kvalifikovanih učešća u kreditnim institucijama, ostvarivanje prava na slobodu osnivanja kreditnih institucija i slobodu pružanja usluga, kao i rješenja kojima će se urediti osnivački kapital kreditne institucije i proces supervizorske procjene.

„Pored toga, implementacijom navedene regulative stvoriće se pravne pretpostavke za uspostavljanje jedinstvenih i direktno primjenjivih bonitetnih – prudencijalnih zahtjeva za kreditne institucije koji se odnose na regulatorni kapital, kapitalne zahtjeve za kreditni, tržišni i operativni rizik i za likvidnost“, dodao je Žugić.

On je kazao da će na taj način crnogorski bankarski sistem u potpunosti dobiti regulatorni okvir na kojem se zasniva poslovanje kreditnih institucija u EU.

„Primjenom rješenja novog zakona o kreditnim instutucijama i seta podzakonskih akata, stvoriće se uslovi za unaprijeđenje upravljanja rizicima u bankama i transparentnosti u njihovom radu, što će pozitivno uticati i na sposobnost bankarskog sektora da apsorbuje eventualne šokove koji mogu nastati iz finansijskih i ekonomskih stresova“, smatra Žugić.

Tokom godine, CBCG će raditi i na inoviranju ranije pripremljenog Nacrta zakona o sanaciji banaka.

Tim zakonom će se implementirati direktiva o uspostavljanju okvira za oporavak i sanaciju kreditnih institucija, kojom se reguliše spriječavanje nastajanja bankarskih kriza i uspostavlja sistem sanacije banaka za koje se ocijeni da je javni interes da ne smiju da propadnu.

„U tom smislu, novim zakonom o sanaciji banaka omogućiće se CBCG da utvrđuje jedinstvene instrumente rane intervencije i sanacije i da ima ovlašćenja za efikasno postupanje prema bankama koje propadaju ili će vjerovatno propasti“, rekao je Žugić.

On je dodao da će se propisati i osnivanje sanacionog fonda, koji će finansirati sam bankarski sektor i iz koga će se, u slučaju potrebe, pružati finansijska podrška bankama koje propadaju.

„Ciljevi koji će se postići reformom bankarskih zakona ogledaju se, prvenstveno, u daljem jačanju stabilnosti i razvoju finansijskog sistema u cjelini i podizanju kapaciteta supervizije uz visok stepen usaglašenosti regulative sa evropskim zakonodavstvom“, naveo je Žugić.

Na pitanje kakav je njegov stav po pitanju normalizacije monetarne politike koju sprovode glavne centralne banke i da li ona ima uticaja i kakvog na banke u Crnoj Gori, Žugić je odgovorio da normalizacija monetarne politike mora da se sprovodi fazno i transparentno, odnosno uz blagovremene najave Evropske centralne banke (ECB) o svim planiranim mjerama, kako bi finansijska tržišta imala dovoljno vremena za pripremu.

„Smanjivanje bilansa ECB treba da bude postupno i u dužem vremenskom periodu, da se ne bi ugrozila finansijska tržišta. Referentnu kamatnu stopu treba, takođe, postupno povećavati i ona, u višegodišnjem periodu, treba da se zadrži na nižem nivou u odnosu na pretkrizni nivo“, kazao je Žugić.

Što se tiče uticaja normalizacije monetarne politike na bankarski sektor u Crnoj Gori, Žugić smatra da on neće biti značajan, jer su banke dobro kapitalizovane, izuzetno likvidne i sa značajno smanjenim ranjivostima u odnosu na period od prije nekoliko godina.