Piše: Jovan S. Lekić

Kada sam 8. novembra prošle godine, kao Crnogorac i predsjednik Udruženja Crmničana protestovao isped manastira Brčeli povodom skrnavljenja groba crnogorskog mitropolita Arsenija Plamenca, upozorio sam javno predstavnike Crkve Srbije da je kopanje grobova vandalski, antihrišćanski i anticivilizacijski čin. Pozvao sam ih tada da ne skrnave crnogorske svetinje, podsjetio ih da su uzurpirali crnogorsko sakralno nasljeđe i rekao da se čaša žuči prelila jer sve ima svoju granicu računajuči i toleranciju na agresivnu asimilaciju koju sprovode.

Iskreno sam i tada kao i sada pobornik razumnog i dostojanstvenog ponašanja, pa je u tom kontekstu i protekao protest na kome je učestvovalo stotinjak uglednih Crmničana. No, moj čin je od strane pripadnika Crkve Srbije okarakterisan kao akt “komitskog ekstremizma”.

Iz ovog primjera se neminovno zaključuje da i kada se dostojno pobunite protiv najgnusnijeg antihrišćanskog čina – skrnavljenja groba, druga strana će vas nedostojno optužiti za “crnogorski (komitski) ekstremizam”.

U nedostatku argumentacije i patološke potrebe da sve predstavite lukrativno u cilju srpskog hegemonizma, ogrnuti novokonponovanim svetosavskim slepilom, briše se granica između dostojnog i nedostojnog.

Briše se linija između crnogorskog mitropolita Arsenija Plamenca, svetog Petra Cetinjskog, Draže Mihailovića i Ratka Mladića – svi idu na iste majice i svi se žele staviti u istu ravan. Naravno, od kada je “osvježilo” nad Gorom Crnom sve su majice postale jednake, ali su neke majice malo “jednakije” od drugih.

Tako je i dostojno postalo nedostojno, a nedostojno je postalo malo dostojnije od dostojnog !?

No, neće moći baš tako, jer pored dostojnih građana i građanki Crne Gore, to prosto ne dozvoljava “nedostojni” zakon fizike, jer sve što se suprostavi ideji velikosprstva je po automatizmu ekstremno i nedostojno računajući ovdje i ničim prozvanu fiziku, koju sam prosto morao prizvati da nam pomogne, jer nama Crnogorcima u borbi sa Crkvom Srbije ne pomaže istina, istoriografski fakti i zemaljski zakoni.

Naime, fizika kao prirodna nauka nas egzaktno uči da ne možete 1000 litara sortnog vina pretočiti u posudu oblika šajkače od 23 litra, ma koliko god ta posuda bila proštepana i porubljena zlatotiskom četiri oscila. Što bi naš narod rekao “mnogo je mačku goveđa glava” pa je i za posudu od 23 litra premnogo 1000 litara.

Prosto ne možete 1000 godišnju slavnu i dostojnu crnogorsku istoriju sa kulturnim nasljeđem strpati u kontekst nedostojne 23 godine i to 23 najgore i najzlosrećnije godine od 1918 do 1941 u njenom dostojnom milenijumskom bitisanju.

Kroz te nedostojne 23 godine Crna Gora je izgubila sve što je slobodarski stvarala 977 godina, izgubila je : ime, prezime, očni vid, dušu i tijelo. Izgubila je državu, kralja, crkvu i zastavu. Izgubila je naciju i dobila neke nove “dostojne” srbe Fatićevce i zakone nedostojnog Aleksndra Karađorđevića.

Dobar dio izgubljenog je Crna Gora vratila 1945 i 2006, ali do dana današnjeg nije uspjela razjasniti i raskrinkati nedostojne “23” godine na osnovu kojih danas Crkva Srbije hoće da 5. septembra na Cetinju bude dostojna, pozivajući se na pravo koje joj pripada saglasno vaktu bijelog terora i zakona / ukaza Aleksandra Karađorđevića.

Ipak, nedostojno – ne može baš vječno biti dostojno, NE da to slobodarsko Cetinje, ta je brana nepromostiva, srećom po Crnu Goru i njen dostojni grad heroj.