Kolumne

Greška k’o grijeh

Hajdana Simović

Piše

Hajdana Simović

“I što nije zabranjeno, može da ne bude pošteno”-Valtazar Bogišić

Nije grešno kada se pobrka Tolstoj sa Dostojevskim, pa nastane Tolstojevski. Mozda je samo “mrvicu” porazno kada te za takvu grešku nagrade, pa zađeš u čitanke.

Nije grešno ni kada se obučeš bez stila, ni kada zavoliš koga ne bi trebalo… Sloboda je to, a na greškama se uči, zar ne?

Ni svi oni pobrkani putevi, ženidbe, udadbe…snađe se čovjek već.

Zanemarljivo je sve to, u odnosu na npr. :

1) Roditi se greškom!

2) Pobrkati lončiće u istoriji, geografiji, zdravstvu, politici, na ulici!

E to su greške u koracima! Postoje mitovi o takvim greškama, Naših i junaka Našeg doba! I prepoznajemo se i prepoznavaćemo se, po greškama, po ispaštanju.

Grijeh je napravljen i na početku svega. Greška je bila u izboru Adamovom, ili je i Eva napravila grešku. To je taj praroditeljski grijeh. I pitanje: Da li je isto greška i grešnik ? Život i smrt ?

I sve je to prihvatljivo, lakše. Svaki naš grijeh, svaka greška se prašta, samo za spas, tri puta Oče naš. I „Oprosti nam Bože, ne znamo šta Činimo“!.

Nego, i ljekari nam griješe. A njihovi grijesi su skupi, uzimaju danak.

I najljepša buka u porodilištima. Bune nam se bebe! Plaču! „Nijesmo sve iste, nijesmo sve brojevi i narukvice.“

Razmišljam, da i mene nijesu zamijenili… Naravno greškom.

Srcu najmilije, one najviše pogrešive, a i najslađe su greške u administraciji. One i jesu i najlukavije. Potkradu se, katkad namjerno, katkad slučajno. A lako ih je ne priznati… Statistika, molim lijepo.

Eto. Rastužim se… Pa se ismijem… I odem da pijem kafu. Uvijek pijem kafu pod istim drvetom. Tu nekako razmišljam bezgrešno i čitam“ Pisma sa Grahovca“.
A „Grahovac je krvav zbog tvojih očiju“! Bože, da li nam je i istorija greška? Da li je grešna?

Megdani i dvoboji nam jesu odavno nestali. Sada su samo troboji i višebojno oružje…kameni buzdovani i oštrije sablje.

Opet i opet, čuju se pucnji. Zamijenili su metu, greškom. Ili i tu ulazimo u statistiku. A greškom nam i mladost gine!

… Ako je (ne)vjerovati političarima.

A u politici se (ne)dešavaju greške. Dođe, naravno, katkad, do permutacije stranaka, gena, saveza, teza ili nešto slično. Srećom po nas, ovi grijesi su oprostivi.

Ipak je to vis major.

Raspravim se ja tako sa knjazom, sa knjeginjom, sa sobom, pa pođem do igraonice, neće li me vriska djece razbuditi.  Mada, moguće da sam promašila prostor, neka je beskrajna tišina. Ima djece. Jedno igra igrice na ajfonu, drugo pravi android aplikaciju. Fascinantno! „Zaista“ im zavidim na znanju. Greška je i moje djetinjstvo, očigledno.

Grešno djetinjstvo, grešno društvo, grešno zdravstvo, (bez)grešni političari. Grešna i ja.

Greškom sam poslala poruku „Volim te“. Nije mi bila namjera baš njemu to da kažem. Ali, kako ništa nije slučajno, greške i nezgode se dešavaju. Moraću da ’hakujem’ i ’hajdujem’ grešne misli. Računam na pomoć iz igraonice.

I zemlja je greška? Možda je Galilej pogriješio, možda se ipak ne okreće. Mi definitivno stojimo u mjestu…

Mi smo svoji i naše su greške… A, „sve što blatnoj zemlji prinadleži, to o nebu ponjatija nema“.

Grešne bebe, grešni roditelji
Grešne sestre, grešniji ljekari
Narod griješi, grešne su nam duše
Vječna zublja vječne pomračine

Profesore Bogišiću, molim Vas da i mene neka greška u zakonu mine…
Oče Naš, molim ti se da i mene neka greška strefi…
Pa dobijem ’rješenje za stalno’.

20 Komentara na "Greška k’o grijeh"

avatar
1000
:   NAJNOVIJI | NAJSTARIJI | POPULARNI

Send this to a friend