Nula

Piše
Mirjana Bobić Mojsilović

Prošlo je takmičenje za Pesmu Evrovizije i strasti se polako stišavaju. Jedan detalj skrenuo mi je pažnju – među svim tim pesmama, akordima, tonovima, koracima, melodijama, bukama, ritmovima, šljokicama, perjem i bengalskim vatrama, jedan čovek ostao je potpuno neprimećen, iako je i on, kao i svi ostali takmičari, imao svoja tri minuta na sceni. Pevač iz Velike Britanije nije dobio ni jedan jedini poen, i ni jedan jedini glas, i niko na ovom belom svetu nije glasao za njega.

Džejms Njuman tako je postao antiheroj, hiper supergubitnik ovog muzičko-estradno-političkog takmičenja. Nula nad nulama.

Pa ipak, Džejms se držao dobro, rekao je „Hvala” i podigao bocu piva, nazdravljajući na jedan u suštini otmen način i svom porazu i svim drugim nepravdama sveta, ne dozvoljavajući ikome da vidi kako mu je u stvari. Pesmu sa kojom je nastupao sam je napisao, pa su šok i razočaranje bili još veći, iako to niko nije mogao da vidi.

Podneti poraz, to treba umeti.

Juče, u novinama, Džejms je izjavio da „želi da se usredsredi na pozitivnu stranu ovog neverovatnog iskustva i da nas vremena u kojima ne ispadne onako kako smo se nadali uče kako da se saberemo i kako se postaje jači”.

I onda se desilo divno čudo.

Njegove divne i dostojanstvene izjave zapalile su društvene mreže.

Podrška je počela da stiže sa svih strana. Oduševljenje ovim skromnim momkom, njegovim dostojanstvom, duhom, humorom i suštinskim poštenjem, prevazišlo je sve nule ovoga sveta. Džejms, čija se javna sudbina jedan dan klackala između poniženja i podsmeha, postao je, na neki način, metafora običnog čoveka, malog čoveka koji sanja velike snove i kome se ti snovi izjalovljuju, i koji sa dobrotom, dostojanstvom i bez gneva, odlučuje da ih i dalje sanja.
Od gubitnika, Džejms je preko noći postao pobednik. Onaj na koga ličimo i kome se divimo jer je bolji od nas. Jer nikog nije okrivio, jer se nije naljutio, jer nije dozvolio gorčini i samosažaljenju da mu uprljaju snove.

Velika nula je u stvari tačka od koje sve počinje, tačka od koje se ide u plus ili u minus, a dobri Džejms je pokazao kako je i nula relativna, isto kao što su pobede i porazi, „dve podjednake varke”.

Kad mi bude teško, misliću na Džejmsa, mog heroja.

U onoj kamiondžijskoj jakni i sa flašom piva, sa onom grotesknom nulom na džinovskom ekranu, odmah mi je bio miljenik.

A sutradan, kad je pokazao kako čovek može biti poražen ali ne i pokoren, sutradan sam ga zavolela, i što se mene tiče, iz Srbije mu stiže 100 poena.

tosamja.media