Kolumne

O slobodi

Vedrana Rudan

Piše

Vedrana Rudan

Udavala sam se četiri puta, ne zato jer sam k**va, poštena sam žena. Kad se zaljubim, ja se razvedem, pa se udam. Rastajem se opet. Ne, nisam se zaljubila, jednostavno, dosta mi je. Moja tolerancija je kapitulirala. Gotovo je! Među nama je gotovo. Njemu djeca, meni stan.

Možda vam je poznato, drage moje? Na početku veze svi se naši junaci tuširaju bar jednom dnevno, režu nokte i na nogama i na rukama, osim ako one na rukama ne grizu. Peru kosu. Ne jedu mladi luk. Ne p**e glasno poput trube jerihonske samo kad smo mi u blizini. O zahodskoj školjci neću, neću ni o kapima boje zlata koje sve mi godinama skupljamo kao da su zaista zlatne. Ali to rokanje… Rokanje me izbezumljuje. Kako bi se oni osjećali da se mi opustimo, a mogle bismo, svaki put kad nam njihova mama dođe u goste?

Ne, ne kažem da su moji muževi rafalno pucali u čast moje pokojne majke, ne tvrdim ni da ju je to otjeralo u grob, žena je bila starinskoga kova, njoj je bilo najbitnije da joj je kći udana, makar i za ludog rokonju. Mene smeta, mene smeta što su se svi muževi ponašali jednako nakon nekoliko mjeseci zajedničkog života.

Znam da nije jednostavno biti s nekim u pedesetak kvadrata, sva vrata tanka poput kartona, uz najbolju volju ne možeš ne čuti što se dešava iza vrata vecea. Ljudi se vole, svi s****o, pređeš preko toga. Što meni nije jasno? Ne kužim kako su moji muževi mogli satima u zahodu čitati novine, dok su se novine čitale, ovaj najnoviji d**a po mobitelu, izaći iz zahoda, a onda ga odvaliti tako da se zatrese neboder.

Šta si radio u veceu, majmune? Zašto ja svoje plinove opuštam tiho opsjednuta potrebom da ne povrijedim tvoje osjećaje, a ti misliš da je muškost upravno proporcionalna sa grmljavinom koja nekoliko puta dnevno, volim eufemizme, izleti iz tvoje g********?

Uzalud. Razgovarala sam sa svim svojim bivšim muževima. Nije da nisam. Rekli su mi da je njihovo stražnje glasanje znak ljubavi, samo uz onoga koga voliš jesi ono što zaista jesi, veseli p*****a.

Ja sam svim svojim muževima rekla da ima toliko načina kojima mi mogu izraziti ljubav. Šegota torbice, restorani, Charlie haljine, sve će me to usrećiti više nego prasak u kuhinji nakon kojeg me susjeda nazove i pita zašto muža nisam poslala u park ili market, sita je svog kućnog topa.

Toliko od mene o temi o kojoj ne govorimo, mi patnice. Čujem, ne znam ima li istine u tome, žene najnovije generacije svojim partnerima uzvraćaju istom mjerom, kad je to, ako je to uopće moguće. Nije me briga. Idem linijom manjeg otpora. Od ponedjeljka ja ću biti slobodna žena. Što za mene znači sloboda? Sloboda je više se nikad ne udati, živjeti sama, biti svoja na svome i rokati, rokati, rokati…

Žena je slobodna kad postane pravo muško.

Ostavite komentar prvi!

avatar
1000

Send this to a friend