Subverzivna CANU kao čuvar kulture i nauke

Piše,

Boban Batrićević

Minimum morala

Na opravdana pitanja kritički nastrojenih javnih aktera – zašto Crnogorska akademija nauka i umjetnosti uporno ćuti na dešavanja u Crnoj Gori, teško da bolji odgovor možemo naći od jednog Adornova fragmenta iz egzilskog rukopisa Minima Moralia: „Za onog ko ne sudjeluje postoji opasnost da sebe drži za boljeg od drugih i da svoju kritiku društva zloupotrijebi kao ideologiju za svoj privatni interes.“ Adorno, kao uostalom svi članovi Frankfurtske škole koji su zastupali „Kritičku teoriju“ i u svojim radovima predviđeli dolazak nacizma, bio je primoran napuštiti domovinu prilikom Hitlerova preuzimanja vlasti. Pored brojnih društveno-političkih, kulturnih i ekonomskih parametara koji su uslovili pobjedu nacista, Adorno je za takav slijed događaja krivio i intelektualnu scenu koja se konformistički ukalupljivala u nove njemačke prilike. Zato još kaže: „Ko je distanciran ostaje jednako upleten kao i onaj u prometu.“

Krovna institucija nauke i kulture

Dok su dugo najavljivane „prve, demokratske promjene“ u Crnoj Gori pupuljale u naličje okupacionog režima a depolitizacija uprave pretvarala u (antigramšijevski) marš četničkih opanaka kroz institucije, predśednik CANU živio je život predśednika akademije nauka neke sređene zemlje. Recimo Finske. Srijetao se s premijerom, predśednikom, pokojim ministrom, i nastavio s obećanjima i uvjeravanjima da će akademija ostati krovna institucija nauke i kulture te i dalje svojim rezultatima doprinositi crnogorskoj državi. Koji su to konkretni doprinosi CANU crnogorskome društvu posljednjih godina teško je odgovoriti sem akademicima (čast rijetkim izuzecima) koji primaju mjesečne dohotke za svoj status. Ali je mnogo lakše pobrojati ono što je akademija prećutala a na što je kao „krovna institucija nauke i kulture“ morala reagovati budući da se radi o fenomenima koji se direktno tiču nauke, kulture i uopšte civilizacijskih vrijednosti:

• Izbor Vesne Bratić za ministarku nauke, prosvjete, kulture i sporta.
• Likvidaciju zasebnih ministarstava nauke i kulture.
• Neviđenu śeču kadrova i progon u tim resorima.
• Šovnističke izjave vladajućih kadrova.
• Miješanje crkve u poltiku i direktno ugrožavanje sekulariteta zemlje.
• Metafizička i klerofanatična bauljanja premijera Krivokapića koja vrijeđaju nauku. I kulturu. I civilizaciju.
• Osporavanja Srebrenice iz redova vlasti.
• Pišanje po spomeniku Ljuba Čupića.
• Nacionalističku propagandu koja se protiv Crne Gore vodi iz Beograda i Banja Luke.
• I najposlije:
  Akademija je morala imati stav povodom dešavanja na Cetinju od 5. septembra.

Touch down

Vjerovatno je usljed uzavrele atmosfere oko najave ustoličenja na Cetinju javnosti promakao jedan premijerov tvit od 30. avgusta 2021. godine, koji prenosimo u originalu i pismom i riječima: „Састао сам се са директором ЦАНУ, Драганом Вукчевићем. На састанку, који је био садржајан и конструктиван, а коме је присуствовао министар финансија @MickeySpajic отворили смо теме које су од есенцијалног значаја за развој ЦАНУ, као кровне институцијe наука и умјетности у ЦГ … У контексту даље афирмације наших темељних образовних и државних институција, Влада Црне Горе је исказала спремност да у оквирима својих могућности подржи изградњу репрезентативног објекта за потребе ЦАНУ.”

Dakle, uoči najdramitičnijeg događaja u novijoj crnogorskoj istoriji kad su gotovo svi regionalni i evropski centri upozoravali na situaciju u Crnoj Gori, kad su i javna i tajna policija upućivale na viskorozičnost Jonaikijeva ustoličenja na Cetinju, kad je sva crnogorska javnost bila usredsređena na taj čin a hiljade građana iskazivalo javni protest, predśednik CANU je u mokasinkama i ležernom ljetnjem, sivom sakou bez kravate otišao kod premijera Krivokapića da razgovara o izgradnji „reprezentativnog“ objekta za akademiju! Maestralno, zaista. Gotovo u ravni Coppolinog „Kuma“ – kad Michael odlazi na Kubu da ugovara biznis oko kockarnica a tamo izbija Fidelova revolucija. I sve to na godišnjicu „prve, demokratske smjene vlasti u Crnoj Gori.“

Crvena kapela

U romansiranoj biografiji Nikolaja Kuznjecova, poznatog sovjetskog špijuna podmetnutog Wehrmachtu pod imenom Paul Zibert, autora Branka Kitanovića, nalazimo zanimljive i usputne informacije o “Crvenoj kapeli“. U pitanju je bila mreža sovjetskih i antifašističkih agenata raspoređenih na teritoriji njemačkog Rajha koji su prikupljali važne informacije i time štetili režim iznutra. Imajući u vidu sudbine i izazove tih hrabrih ljudi, možda akademija CANU igra sličnu ulogu.

Ukoliko dođe do smjene ove nakaradne namjesničke Vlade i ponovo ovlada neka proevropska i građanska opcija zasigurno će i akademija i njezin predśednik upoznati javnost sa saboterskim akcijama i iskušenjima koja su prošli. Vjerovatno će isticati da je njima bilo najteže jer su na dobro plaćenim pozicijama ostali da bi se žrtvovali kako bi s onu stranu zla radili za dobro Crne Gore, štiteći gravalje s krova nauke i kulture od svetosavske košave.

Njihovim tragom poteći će cijela kamarila onijemljenih intelektualaca pa će ispasti da je tokom ovog mračnog perioda crnogorska ilegala bila bogatija ljudstvom od francuskoga pokreta otpora. I ne sumnjamo da će po starome receptu prije oslobođenja od 30. avgusta 2020. ta buduća vlast znati da cijeni njihov doprinos i ponovo se u kreiranju novih politika osloniti na njihovu pamet.